Dobra Bugarka sa određenim vokalnim sposobnostima.
(22. maj 1232. godine, Deževa)
Vladislav Nemanjić: Je li, tebra, šta si se snuždio, opet te ona tvoja jebala u mozak, a?
Stefan Radoslav Nemanjić: Ma da tebra, ja je volim, a ona mene pljuje na svakom koraku.
Vladislav: To ti se kod nas stručno kaže- ti je voliš, drugi je jebe.
Radoslav: Ne bi mi valjda ona to uradila?
Vladislav: Tebra, jesi ti pio kreč kad si bio mali, normalno je da žena oće da te vara, što će reći Njegoš za jedno 600 godina "stotinu bi prom'jenila vjerah, da učini što joj srce žudi".
Radoslav: A ne znam šta da radim, jebiga.
Vladislav: Ma naće tebi čika Dovla neku bugaršticu da se smiriš.
(dan kasnije)
Vladislav: Radoslave, evo ti je Andrea, Andrea, upoznaj Stefana Radoslava Nemanjića.
Andrea: Hm... Eda li ti e gospodin podugačak kako ime ti?
Radoslav: Koji gospodin?
Andrea: Pa "gospodin", znaeš ti na što gi mislim.
Radoslav: Ama koji gospodin, ovde u Deževi sve seljober do seljobera najgoreg, nema tu discipline, kamoli gospodstva.
Andrea: Ama bre kurot jel ti radi, za toj te pitam?
Radoslav: Ma radi kurčinu, gde da radi pod ovolikim pritiskom.
Andrea: Abe Vladislav, ovai tvoi e potpuno žljonzav. Idem si az nazad, dojdi gi ponekad po večeri.
Vladislav: ...Ništa, ajde. Dođem ti za koji dan. (Radoslavu) Nikad od tebe jebač, tebra, nikad od tebe jebač.
Radoslav: Pitam se šta sad radi Evdokija. Mora da je zagledana u brda dok čezne za mnom...
Vladislav: Senfa se s drugim u rč dogi stajl kretenčino jedna raspala nesposobna, za koji si kurac kralj kad ne možeš ni jednoj ženi da odoliš, pizdo jedna raspala!
Radoslav: Ah, pa nema potrebe da posegneš za tako ružnim rečima...
