Ona je uvek namrgođena i ozbiljna. Nikad joj ništa nije po volji. Ništa nije dovoljno dobro za nju, ali ona ume sve. Ničeg se ne boji. Svojim pogledom, stavom, pa čak i hodom, odbija ljude od sebe. Kad je vidiš, osetiš želju da pobegneš. Ona je idealan primerak za zaobilaženje. Sve žene u kraju je izbegavaju, jer sa njom, ne može normalno da se popriča, a šalu neću ni da spominjem. Sa njom šale nema.
Zoran: Brate, sve nešto razmišljam, mogao bih da priđem Mariji, da je zovem na neko piće i to, šta misliš?
Uroš: Čekaj bre, kojoj Mariji?
Zoran: Pa onoj brate, što svake druge subote izađe u onaj novi klub u našoj ulici.
Uroš: Je l' to ona mala što živi u Čedinoj zgradi?
Zoran: E taaa, baš ona.
Uroš: Auuu, nemoj nju svega ti, možeš koju 'oćeš, al' nemoj nju!
Zoran: Što, sviđa ti se? Ti ćeš da je zoveš, a?
Uroš: Sti lud?! Ko bre da je zove?! Ona oštrokondža da mi se sviđa?! Mani me bre, ta do podne mrzi samu sebe, a od podne čitav svet.
