Poklapača na priču koja nema apsolutno nikakve veze sa sa njom, a na koju te mrzi da odgovoriš i želiš da prestane, bez obzira kakav seljacizam izjavio.
Koristi se da se sagovornik toliko ukopa i ubije u pojam da izgubi želju da te davi sa čime god da te je davio.
Ovo je tek jedan od primera. Koriste se i ostale za priču besmislene, ali i ubitačne poklapače, npr "Šora mi se", "Kopam nos", "Nervira me ovaj osip na dupetu", "Mom keru vonja iz usta" i slično.
A: "Jaoooo, da ti pričam šta je bilo danas u Ušćuuu! Znači ulazimo mi tamo, kad, ono, naletimo na Peru i Žiku, znaš one, što voze ona iskidana kola, razumeeeeeeeeeššš! Kako me je gledao Pera jebote, fazon tako je želeo da me rastrgne u tom trenutku, a ja sam nosila ultra kratku suknjicu, znaš, onu što mi je kupila baba-tetka sa tatine strane u Italiji, fazon u onom najfensi šoping centru, a majica je bila toootalno u fazonu, kapiraššš.."
B: "Nekad voli da se dodirujem tamo dole"
A: <blago teleći pogled>
B: <"Ah, slatka tišina. Vredelo je.">
