Ова мантра варира од места до места. Не знам колико је вас као деца веровало у несрећу које доносе мачке. У мом карају обавезно се морало обавити пар ритуала уколико вам иста (поготову црна) пређе пут. На путу од школе до куће скупи се стандардна екипа из комшилука и тако скупа пођемо пешице у школу. Из неке авлије истрчава црна мачкетина, право испред наших ногу и пресеца нам пут.Сви тако скупа застајемо, бројимо 10 корака уназад, опет застајемо пљујемо три пута по асфалту, и кажемо нешто (сад сам заборавио шта), и тако се осигуравамо црне магије коју доносе мачке. Такође исту ту црну магију смо бацали на другаре, када би играли кликере, цртањем некаквих крстова и изговарањем клетве "Овде бака закопала ђака", све у циљу да противник не погоди наш кликер. А уколико би налетели на којекакав леш пса или врабца, почели би да пљујемо по њему говорећи "Пу даље од моје куће". Сад све то делује смешно, али нама, клинцима је тада било обавезно, јер недај боже ко зна шта је се све могло догодити у случају да не одбројимо.
Овде Бака закопала ђака, и његове кости Боже ме опрости.