Čuvena izjava bivšeg selektora Milana Žive Živadinovića. Pa sad, nije baš da je najgori, nekako, više volim da mi ekipa vodi 2:0, nego da gubi istim rezultatom, ali da je nezgodan, nezgodan je. Vodiš dva razlike, držiš sve konce u svojim rukama, tri boda su praktično već zabeležana, kad kurac. Neki slobodnjak, korner ili daleko bačeni aut u 80-om minutu, gužva u petercu, lopta jedva prelazi gol liniju i eto sranja. Panika se polako uvlači u redove ekipe koja je do malopre imala sigurno vođstvo, a protivnici osokoljeni ovim iznenadnim poklonom, kreću sa furioznim napadima i 2:0 se začas pretvori u 2:3.
A: E, 'de si. Sedaj. Šta 'š pit'?
B: Može pivo. Šta reče, šta se čeka?
A: Čekam, brate, još ovaj Tuluz, za soma.
B: O, pa super vode 2:0. Kolk'o to još, petnes' minuta?
A: Nemoj brate, znaš da je 2:0 najgori rezultat, hehehe.
Kladioničar za susednim stolom: Šta reče, mali, da čekaš? Tuluz? Pa, 'de si njh naš'o? Znaš li ti šta znači Tuluz kad se prevede sa engleskog?
B: Ajde bre, matori ne jedi govna, ne maleriši tu.
A: Vid' sad ovo 2:1, pa majku vam jebem raspalu...
