Prijava · Registracija
151 : 14
16 em plus     16 em minus
152 : 14
151 : 15

Ne zaboravi tazbini da opereš noge

Иронични израз који је упућен сину који ће се удати. Не мора нужно бити да се баш уда, али ће доста тога бити по њеном. А ако ће већ пре брака жени да попушта зна се ко ће бити глава породице.

Зашто баш да пере ноге? Па зато што је стари српски обичај био да млада када се уда и дође да живи код младожење, опере поред његових ногу и ноге његових родитеља. Па кад ће већ да се уда, нека све иде по реду како требује и како обичаји налажу.

Радош: Мама, тата, женим се!
Светлана: Јао, сине, љуби те мајка!
Миодраг: Чекај, Светлана, не залећи се к'о СПС у коалацију! Је ли, магарче, је л' ти то нас зајебаваш којим случајем?
Радош: Дај, ћале, не мрачи, озбиљно вам кажем.
Миодраг: Аха. Је л' женско?
Радош: Како је л' женско, па шта би била, Боки 13?
Миодраг: Не прави ми се паметан, Радоше, него одговори са "да" или "не"! Мислиш да те нисам видео како носиш онај миље око врата место вуненог шала, ви млади данас сви у педере прешли...
Радош: Да, ћале, женско је, са све пи...с-са свим женским особинама.
Светлана: Реци мајци својој како ми се зове снајка!
Миодраг: Чекај, Светлана, где си наскочила к'о СНС на Ђиласа! Како ти се зове та твоја?
Радош: "Та моја" се зове Агњешка.
Светлана: Ју наопако!
Миодраг: Да она није Влахиња, не дај Боже?
Радош: Каква бре Влахиња, Пољакиња.
Миодраг: Није говно него се пас поср'о. Па добро бре, сине, јесам ли ти ја рекао сем Српкиња ниједну нећу да видим у кући?
Радош: Ми се волимо.
Светлана: Ако, нека сте ви мени живи и здрави. А из какве је куће?
Миодраг: Лакше, Светлана, где си навалила са тим питањима? Одакле ти је та твоја и како сте се упознали?
Радош: Агњешка Курвинска и ја смо се упознали зимус у Кракову за Нову годину и...
Миодраг: Јесам ли ти рекао, Светлана, да не треба да га пуштамо нигде за Новака, шта фали новогодишњем програму на РТСу? Али не, ти и твој син запели да иде па ето ти сад.
Радош: ...и ту смо се упознали, дописивали смо се, виђали у Београду кад она дође и сад смо одлучили да се узмемо.
Миодраг: И да се лепо скућите овде у овај наш полусобан стан?
Радош: Таман посла, ја одлазим у Пољску.
Светлана: Какву црну Пољску, мој Радоше?! Па нећете ваљда тамо и свадбу правити?
Радош: Е да, добро ме подсети. Одлазим тамо за две недеље и требаће ми кинта за превоз и венчање.
Миодраг: Чекај мало, Букефале, јеси ли ти нормалан? Како мислиш да сву родбину у Пољску превеземо? И може ли се тамо у ЕУ јести свињетина за свадбу, мени рек'о комшија Житомир да то не може?
Радош: Ћале, нема свадбе. Агњешка и ја ћемо се венчати у Лођу, никаква светковина, само у општини и цркви.
Светлана: А има тамо наша црква у том Лоћу?
Радош: Лођу. Нема, у католичкој катедрали ћемо се венчати, наравно чим се ја крстим. Па боље тамо, Агњешкини су нам узели диван стан у самом центу Лођа а овде бисмо се гурали нас четворо.
Светлана: Ајме мени!
Миодраг: Добро, сине. Даће ти отац паре, да се не брукаш пред Пољацима.
Радош: Хвала, ћале, нисам ово очеки...
Миодраг: Да се не брукаш тамо ни случајно. И да, не заборави кад дођеш у Лођ тазбини ноге да опереш.
Радош: Што сад ноге, не разумем?
Миодраг: Па кад већ удајем сина барем да се покаже као добар млади! Јебем ли ти ситно жито, даћу ја теби катедралу у Лођу! Светлана, дајде ми онај дебели каиш, ма шта каиш, дај ону стару цев од радијатора!

472 : 33
16 em plus     16 em minus
473 : 33
472 : 34

Sloboda Mićalović

Девојка коју нећеш јебати.
Пут до кубних сантима њене румене слузокоже зајебанији је чак и од осме мисије са Зерговима у Старкрафт кецу (ако знаш о чему је реч, наду овде остави). Микроскопске су шансе чак и да дођеш до нивоа на коме биваш баждарен од стране аристократског оца јој њеног. Ако ли доспеш дотле, господин Мићаловић, са својим медивл-византијским именом за чије изговарање твоје паорске чељусти немају одговарајућу анатомију, поставиће ти следећи рафал услова које мораш испунити, како би утврдио твоју достојност своје шћери-мезимице:

Да не пијеш
Да не пушиш
Да не гледаш фудбал
Да не псујеш
Да причаш бар 3 изумрла језика
Да имаш месечни приход по члану породице преко 150К
Да имаш 0% изрода у породици
Да си АБ+
Да си крштен
Да си крштен у Раваници
Да ти је аскурђел написао "Начертаније"
Да имаш барем једну Могшину дефку међ омиљеним

217 : 12
16 em plus     16 em minus
218 : 12
217 : 13

Razgibavanje u jutarnjim programima

Preko potrebna rubrika, koja pokazuje penzionerima vežbe koje više nikada neće moći da urade.

Ostali spavaju, ili se spremaju za posao.

77 : 24
16 em plus     16 em minus
78 : 24
77 : 25

Vrtlog Bespuća

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

Kao crvi u cistama, gmižemo priljubljeni, a opet daleki, ograđeni tvrdim prozirnim opnama u kojima se ne možemo skriti. Na kraju nas svakog čeka po neki panj, i svaki panj čeka na nekog od nas. I sve sto ostaje u ovom vrtlogu bespuća je taj topot koraka i kiše koji mijesi zemlju, topi je i otvara, sprema je za nas.

172 : 16
16 em plus     16 em minus
173 : 16
172 : 17

Ovi prostori

Mitsko mesto koje se proteže od mesne zajednice, preko Balkana, do Srednje Evrope, a može po potrebi govornika da zahvati i Atlantski okean.

Ministar: Srbija je u veoma kratkom roku savladala dvadeset osam novih poglavlja u približavanju Evropskoj uniji, što je do sada najbrže približavanje Uniji na ovim prostorima. Ostalo nam je još samo 4.227 poglavlja, i da uhapsimo Mladića i eto nas u EU!
........................
Predsednik opštine: Mi smo danas položili kamen temeljac za dečije igralište koje će imati dve penjalice, četiri ljuljaške, tobogan i kladu za preskakanje i to je najviše sprava po jednom igralištu na ovim našim opštinskim prostorima!
........................
(Školski WC):
- Daj cigaru, osto sam bez!
- Nemam, i ja popušio sve...
- Alo, ljudstvo, jel ima neko cigaru na ovim prostorima?
(Glas iz ženskog dela WC-a):
- Vadi prašinu iz džepova i motaj cigaru, skote!
- Nemoj, Maro, što si takva...
- Ja da krešem pičkom o beton a ti da pušiš! Neće moći...

250 : 16
16 em plus     16 em minus
251 : 16
250 : 17

Cigani su pišali po tome

Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!

- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome.
- Sine, kod kuće smo.

187 : 7
16 em plus     16 em minus
188 : 7
187 : 8

Dakako

Potvrda. Ali ne tipa "jašta" ili "to, pička ti materina". Ne, da bi ovo koristio, baba mora da ti je prisustvovala dočeku nove godine na Belom dvoru, dok je deda bio u kurvanju sa ministrom Pospišilovićem.

Jednom rečju, elitna izreka, ko je izgovara zna se da je neko mudo. Privilegija krotkih.

- Gospon' Apise, vidoh onu kurvu gde tura Aleksandrov kurac tamo gde se lebac meće! Ja mislim da mi to koljemo!
- Dakako moj Serafime, dakako.

117 : 18
16 em plus     16 em minus
118 : 18
117 : 19

Gust

Онај кога ИМА. Дакле није дебео (дефинитивно није ни мршав, да не буде дилеме), али има га. Конституцијом подсећа на међеда, који је на око гломазан, али брже трчи, а богами и плива од тебе. А још се пење и на дрво. Попут свог крзнатог рођака, кадар је стићи* и на страшном месту постојати- а поготово ово друго, јер има circa два метра и стотинак кила.

У овом добу седења на фотељама, дркања телефона и свађања по форумима, права густина је реткост. Слабији међу густима поклекну, крену на фитнесе, почну да једу авокадо и постану Дарко Лазић-вонаби мршавци који ће вазда бити млохави, док јачи постану прегусти- дебеле слине које се једва сећају периода са пристојном количином триглицерида.

Они прави, међутим... Иако их има мало и раштркани су по белом свету, довољно је да један од последњих из реда Густих дође у неко друштво, да би људи кренули да се гурају лактовима, а да се у соби осети смрад (за неке мирис) страха.
Густи, имате мој наклон.

*Није кадар утећи- међеди не беже.

А: Јел било шта на свадби вредно помена?

Б: Ништа посебно, сем што се мој кум Света поравнао од неке домаће клеке, заспао у кућици од кера.
након једноминутног напада смеха

А: Како јебо те, како?

Б: Ништа, ја видим да је почео да шара очима као рефлекторима и маше оним његовим рукама, рек'о убиће некога, изведем га напоље да прошета мало. Оставим га на секунд да пишам, а он прескочи у двориште неке фирме ту поред кафане.
Ал' отуд иде ђаво с буџом, тачније шарпланинац велики к'о теле који грозно режи на Свету. Ја се одсек'о, свака длака на телу ми усправно стоји, рек'о оде Света. Кад креће буразер да режи још грозније, нисам веровао да човек може тако да звучи без да има рак грла. Кер ту вероватно сконта ко је луђи, и помери се пар метара лево, а Света упузи у кућицу и заспи. Узми зови, вичи гађај каменчићима, Свето, Светозаре, говедо пијано. Ништа. Зови милицију, не смеју ни они да прескоче. На крају некако нађемо телефон од власника фирме који је умирио џукелу и успемо да извучемо бизгова.

А: А јес' сад. Мало- мало па ми причаш бајке о том Свети, зар нема он беше 100 кила , како је тако дебео успео да изведе све те акробације?

Б: Стопетнес', сезона је слава. И није Света дебео бре, он је више некако, како бих рекао...
Густ.

180 : 44
16 em plus     16 em minus
181 : 44
180 : 45

Smisao života

Definisati smisao života za sve je poprilično besmisleno, jer život postoji samo individualno. Tvoj smisao života ne može biti moj i obrnuto. Svi životni putevi vode u smrt i to je jedino sto je svima nama žajedničko. Sem toga, zasto praviti drugi korak pre prvog? Logičnije bi bilo pitanje o smislu dolaska na svet.

Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.

U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.

126 : 13
16 em plus     16 em minus
127 : 13
126 : 14

Pikado za po kući

Moderna verzija goblena. Kupuješ ga kao krunu samačkog života, misleći u sebi "jebo te, kako sam kul, imam pikado tablu u svojoj kući". U tom momentu ti prolaze kroz glavu metroseksualne scene iz reklama za pivo/muških šampona i u tim scenama si ti sa mnogo kul ortacima kako pravite luđačke žurke tipa klabana i svi se kezite ko blentavi na brašno, mnogo ste čilovi dok igrate jebeni pikado. Zabavljate se, bole vas kurci, sve oko vas je stalo i surova stvarnost ne postoji. Zamišljaš kako vredno treniraš i vežbaš pikanje strelice i zveku stoosamdesetke, na vratima ti lupaju skauti i zovu te u pikado reprezentaciju Papue Nove Gvineje za predstojeće Olimpijske igre. Ali euforija kratko traje. Zamajavaš se njim desetak dana, do prve upale mišića. To dalje dovodi do intenzivnog odmaranja desne ruke dva ili tri dana, što je sasvim dovoljno da zaboraviš houm entertejnment sistem. S vremena na vreme provališ "u vidi, odakle ova tabla ovde" i "e stvarno moram nekada odigrati partiju, da se prašina ne skuplja." I tako ponavljaš dok se ne utopi u neprimetnu pozadinu.