Prijava · Registracija
924 : 82
16 em plus     16 em minus
925 : 82
924 : 83

Mozak

Kao i svako živinče, najsrećnije je kad ga pustimo na pašu.

A što je trava kvalitetnija, blejanje je veselije.

648 : 23
16 em plus     16 em minus
649 : 23
648 : 24

Ne laži!

Zapovest, koju treba apsolutno poštovati. Nema potrebe da lažete, prospite im istinu baš onakvu kakva je, baš kada biste da slažete, i niko vam neće verovati. Važno je samo dobro podesiti ton.

"Ženo, šta si ti to radila na poslovnom putu?"
"Pa šta se inače radi na poslovnom putu? Sklapala nove ugovore i jebala se sa šefom, šta bi drugo?"
"Hahahaaaa, znaš zašto te volim? Zato što me uvek nasmeješ!"

804 : 69
16 em plus     16 em minus
805 : 69
804 : 70

Šta

Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.

Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.

Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".

- PA KAŽE :
Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo!
Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo!
Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče,
Ovo je naše poslednje veče.

- Pa kaže:
Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near!
Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!

- Pa kaže:
Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas,
čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!

749 : 45
16 em plus     16 em minus
750 : 45
749 : 46

Dno

Vrh, ali za ronioce.

Ronilac A: „Jesi video onu malu tamo?“
Ronilac B: „Jesam, mala je DNO!

585 : 95
16 em plus     16 em minus
586 : 95
585 : 96

Disnotor

Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

678 : 49
16 em plus     16 em minus
679 : 49
678 : 50

Preko veze

Najlakši način dolaženja do braka.

550 : 114
16 em plus     16 em minus
551 : 114
550 : 115

Mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem

Вечито лагање самог себе и тешење просечног српског становника. Док нас Шваба, Амер и Енглез целог живота пенетрирају методом анално, ми очајнички причамо себи бајке о великом Српству и тако бежимо од сурове истине. Срби су најстарији народ! Небески народ! Бог чува србе! На тацни сервиране пароле које народна маса не размишљајући упија. Ако ова теорија икако може бити тачна, свеједно је неупотребљива јер у времену у коме живимо ствари су мало друкчије у пракси.
Немац и после руског разарања Берлина обнавља све
својим вредним РУКАМА (да, да, рукама, у уста га јебем) док ми кукамо клечећи раширених шака пружених ка небу, чекајући да нам неко баци комад бајатог хлеба да га господски поједемо ВИЉУШКОМ! Е па, не мож' то тако, мора се ићи даље, било па прошло, отвори очи, сагледај реалност и учини је бољом Србине!

Једноставно, јадно и бедно позивање на измишљену историју које никоме није донело добро. Употребљавају га неспособне плачипичке, да се тако непристојно изразим.

(пренос утакмице Швабија-Србија)
Коментатор: Иде Пантела, празан гол, да ли ће тај децхко омашити? И гоооол, један нула, Марко Пантелић је постигао погодак за репрезентацију Србије! Публика неверуе, Жонпи кома!
Србин патриота: Хахахаха, јеби Швабе бре! Ево вам га на! Ви ћете нас да јебете! Де ћеш несрећо једна на небески народ?! Па док смо ми у Србији виљушком - боц, ви рукама, у уста вас јебем!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Шта било то, чујем смувао ти шунтави Рајко рибу?
- Ма ја ионако хтео да шутнем ту курветину. Чуј Рајко! Док сам ја увелико харао овим градом, он је срао у гаће и јео пачија говна!
- Да, да, ми у Србији виљушком - боц, а Шваба рукама, у уста га јебем... Само се ти теши. Уместо што кукаш, гледај да нађеш неки нов комад, овако је и Рајко по коме упорно пљујеш већи јебач од тебе!

579 : 79
16 em plus     16 em minus
580 : 79
579 : 80

Ti si moja desna ruka... kad gledam pornić

Ибер спуст за пајвана који вам се шлихта, онако провидно, а вама то иде на курац. Не знам колико се користи данас, али ја га се сећам са текми, углавном су вође зајебавале ове клинце што су се клели у њих.

-Мали! Ђидо мова, немам пљуге, трчи да ми купиш, ал' од своје кинте!

-Немој њега, хоћу ја да ти купим могу ли, а? Молим те пошаљи мене, плииииииз.

-Нека иде он сад. А ти мали врло добро знаш да си моја десна рука.

-Хехехе, хвала, то ми баш прија.

-Да. Кад гледам порнић, пајсеру.

516 : 63
16 em plus     16 em minus
517 : 63
516 : 64

Pas s lanca

О, да, прође основна, прође средња школа, а ваш највећи успјех у друштву и уопште животу су петице и жуљеви на гузици од сталног праћења часова, допунских настава, учења код куће...
Нисте видјели ни ж од живота, а треба да упишете факултет, да постанете академски грађани.
Како побјећи из свог тијела и избрисати претходне године живота у којима сте били практично биљка у одјељењу коју нико не примјећује, само се понекад сјети да постојите?
Како показати да и ви можете да будете живахни и да будете стока понекад?
Лако - уписати факултет ван вашег града, ван домашаја и контроле родитеља.

Ту све почиње.
Налазите собу, по могућности у студентском дому јер сте, јелте, одличан ђак, упашћете на буџет. Добијате цимера или цимерку и онда креће лудница.
На предавања се не иде, јер сте преслушали 12 година све могуће професоре и часове који су одржани, ма да, шта ће вам то, учићете пред колоквијум.
Понашање вам личи на нешто попут пса који је пуштен с ланца после јако дуго времена. Он трчи по дворишту, ломи се, удара главом у дрво, скаче по колима, по столовима, преврће столице, јури све што се креће, чак и пчеле, он је толико неиживљен да има енергије налик на Обеликса који је упао у казан са чаробним напитком.

Основну културу сте изгубили, ваљда је остала у бусу када сте оној баки опсовали све живо кад је кренула да вас пита да ли је поред вас слободно мјесто.
Браво, успјели сте, сада сте јачи за нијансу.
Зашто бисте персирали старијим од себе? Па то је за штребере неке тамо, али ви нисте то, ви сте супер-убер-кул студент, чији су родитељи далеко.

Углавном ваш студентски живот се своди на прву годину факултета гдје сте кул, фаца, ви јебете својом кулоћом, пијете, ломите, не дајете испите, у случају да сте женско постајете курва која ХОЋЕ ДА УЖИВА У ЖИВОТУ што обично значи да спава са сваким без обзира на мишљење других уз наравно подразумијевано алкохолисање и узимање лаких дрога.
АЛИ, велико АЛИ, сва кулоћа пада у воду дана када се полажу рачуни родитељима, када треба погледати у очи људима који рмбаче и ринтају да бисте ви рончили данима и да бисте покопали њихов углед, тај дан добијате нову кожну огрлицу и нов, јачи ланац којим ћете бити везани док не оснујете своју породицу, губите повјерење као газда који га губи када га пуштено пашче уједе за руку.
Браво, успјели сте у животу.

457 : 106
16 em plus     16 em minus
458 : 106
457 : 107

Šta ću, kada volem

Neka kažu da sam izelica, i da su mi usta crna rupa, ali ima da ubijem i ovaj ražnjić, makar puk'o. 'Bem mu prajci, jednom se živi. Š'a - holesterol, visok krvni pritisak? A, manijakalni vozači autobusa? A, komete, meteori, cunami i Nataša Kandić - to ništa? Samo je ovaj ćevap, debeli, reš ćevap sa lukom (banjalučki, ej!) - samo je on problem? Volem, bre, da poje'm dobro, makar crk'o na mestu. Eto!