Prijava · Registracija
144 : 5
16 em plus     16 em minus
145 : 5
144 : 6

Nikolsonka

Stari naziv za jednostavne crne vunene kape, koje se podviju po donjem obodu da bi bolje zaštitile uši od zime. Proslavio ih je Džek Nikolson u kultnom filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda", pa su po njemu i dobile ime. Devedesetih su postale poznate još i kao "dilerske kape", jer su ih nosili dileri deviza za vreme svog radnog vremena.

124 : 32
16 em plus     16 em minus
125 : 32
124 : 33

2001: odiseja u svemiru

Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!

112 : 16
16 em plus     16 em minus
113 : 16
112 : 17

Predsednik skupštine stanara

Gazda

Te betonske zidine kojima gospodari, građene pre 50 godina, a u kojima on živi već više od 70, predstavlaju neku neraskidivu vezu između njega i ostatka sveta, neki Jin i Jang, te neke munje.... Pomenuh neraskidivu vezu... K'o u hemiji H2O ili H2SO4 bez 2 vodinika, tako se ni jedna obična zgrada ne može zamisliti bez njega, dugogodišnjeg lidera, Bogoca stambenog života.

Što bi se sporckom terminologijom reklo.... KAPITEN! I više od kapitena..... ŠEF STRUČNOG ŠTABA! Ili možda čak i Predsednik Saveza. Šef, nema mu ravnog. Uvek drži sve konce u svojim rukama i ništa ne prepušta slučaju. Nakon prve pobede, na prvim izborima za predsednika zgrade, tu titulu ne prepušta nikome, suvereno je drži u svom posedu. Jednom je samo bio u grčevitoj borbi da je izgubi, al' je ipak pobedio zadnjim glasom, u zadnjoj stotinki, k'o Felps Čavića onomad u Pekingu.

Simpatični starac, koji celu zgradu poznaje bolje nego svoj stan. Izlepio po zgradi sve one moguće papire o kućnom redu, ponašanju u zgradi, ponašanju u liftu i ostalo. Interfon urađen perfektno, svima pravio tablice sa kaligrafski ispisanim prezimenima i + svetlo da može da se čita kad padne mrak. Zna napamet po 450 brojeva svih mogućih institucija iz Belih i Žutih strana i još poseduje preko hiljadu i po Vizit karti ako dođe do problema nekog u zgradi. Kaže čovek: Zlu ne trebalo!

Odnos sa stanarima - skoro k'o sa zgradom, savršen. Saćete reći: "Pa taj brate orgazmira na zgradu!", al nije, gospodin drži samo do njenog ugleda. (ASAM NAPISO OVO JEBOMEPAS) Naiđe u visokom prizemlju na prizor kako komšija Ratko bambusa komšinicu Suzanu sa 2. sprata, kaže: Malo nas je, al' smo govna! Razvali je, dobro je to za natalitet! Svima kaže "Dobar dan", a poštaru i po dva put. Izlepio po spratovioma "Zabranjeno pušenje", puši na svakom po jednu-dve dnevno. Kaže: Može mu se! Jbg, jer je on glavni....

Sve poslove obavlja sam. Pomoć prihvata, al' jako retko. Trči, juri, žuri, jebiga neće se u Gradskom stambenom spisak stanara sam sastaviti. Na zimu čisti sneg, ima 4 lopate u podrumu, ostalim godišnjim dobima prati Grend Slemove i dere se na Đovaka kad zasere stvar. Kod lekara ide redovno i ako je zdrav ko dren, u formi k'o da ima dvajespet, a ne 85 godina.

Sluša Pink jer mora zbog žene, dominira u šahu, kartama i jambu, uživa u životu i bole ga kurci za politiku. On je svoj režim zacrt'o i sproveo u zgradi i to je njemu najbitnije.
Ostaće na tom činu još bar jedan predsednički period, 4 godine, to je sigurno, a možda i više, ako ga smrt u tome ne spreči. Mada i kad se to desi, on će i na onome svetu biti to što je i sada, VEČITI PREDSEDNIK SKUPŠTINE STANARA!

206 : 28
16 em plus     16 em minus
207 : 28
206 : 29

Najslabija karika

Mortus pijana osoba koja remeti igranje u kolu.

163 : 15
16 em plus     16 em minus
164 : 15
163 : 16

Vrsni poznavaoci sedme umetnosti

Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.

Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.

- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.

- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.

- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...

Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)

276 : 14
16 em plus     16 em minus
277 : 14
276 : 15

draškati

Nadraživati kitu s milinom i diskretno. Prelazna faza izmedju češanja i drkanja a češće do drkanja ni ne dolazi jer se uglavnom obavlja u situaciji u kojoj bi drkanje bilo neumesno a draškanje je sasvim na mestu jer ne zahteva da se kita izvadi iz gaća, npr. u gradskom prevozu, u gostima kod rodjaka i sl.

193 : 18
16 em plus     16 em minus
194 : 18
193 : 19

Džim Džarmuš režija

Школски пример јаке алијенације људи. Одсуство речи, ћутање које говори много, бледи погледи испуњени непријатношћу и ишчекивање самоће. Самоће од које бежиш, коју мрзиш, али којој се увек изнова и радо враћаш.

- Наручио сам ти кафу.
- Ако си.

...Погледима шетају по локалу, зауставе се на кафи. Кад се случајно сретну, следи осмех и брзо скретање погледа у страну.

- Имаш нешто да ми кажеш?
- Немам.
- Сигурно?
- Сигурно.

...Гледање у под, плафон, у страну. Благо свиркање непознате, вероватно измишљене мелодије у себи.

- Добра им је ова кафа. Слажеш се?
- Да, добра је.

...Опет погледи упрти у кафу, лупкање прстима о сто, опет уз неку непостојећу ритмику.

- Знаш шта добро иде уз кафу? Цигарете.
- Да, цигарете.

...Гледање у цигарете на столу, опет у кафу, опет у цигарете...

- Ох, већ је три. Морам да идем.
- Зар већ?
- Имам обавезе.
- Штета. Ништа, видимо се. Ћао.
- Ћао.

Један одлази, други остаје, обојица са истом мишљу - да су побегли од непријатности. Остало је само да из неког угла изађе Џим и викне: "Кат!"

174 : 3
16 em plus     16 em minus
175 : 3
174 : 4

U paketu

Нераздвојно. Тешко замисливо једно једно без другог. Ћевапи и лук, Фергусон и жвака, женска одбојка и добри дупићи...Ствари које по дифолту иду заједно.

-Изволите, господине Шоне, колега ће се побринути за вашу резервацију. А ви, ћелави господине са цвиџама и буџом за појасом, вратите се назад и станите иза црвене траке.
-У реду је, он је са мном.
-Извините, али на списку сте само ви, тако да не могу да пропустим господина.
-Дечко, ако ниси знао, то је Милутин - моја верна сенка и човек који уместо мене прима метке и женино џвањкање кад је ухвати лудило. Зато боље одбиј јер он улази са мном, а ако наставиш да кењаш бићу приморан да га пустим на тебе, што ће бити критично јер се Миле мало унервозио. Је л' тако, Миле?
-Миле: ГРРРРРРР!

100 : 12
16 em plus     16 em minus
101 : 12
100 : 13

Lajka

Од миљазаслужен назив за руски модел аутомобила ЛАДА 1200, некада омиљеног службеног а и приватног возила готово свих ''наследника'' Седам секретара СКОЈ-а, јер све што је долазило из Русије у оно време морало је да ваља. Бар на -20°C.
Неуништив ауто који је преко 30 година одолевао модификацијама, харао је друмовима и вукојебинама источне и југоисточне Европе без јебемти, попио готово пола капацитета нафтних деривата Сибира прошлог века, количину вероватно довољну да се комотно истражи Сунчев систем све до Алфе Кентаур, свраћајући на кафицу код Оптимус Прајма у повратку. Вероватно би и то било могуће само да је Лајка имала крила и квалитетно грејање унутар. Или бар добро дихтовање, што је ипак била привилегија немачких возила, мислим тај комфорт и томе слично.
Четири точка, петоро врата, минимум 10 литара бензина и јелкица на ретровизору је сасвим довољан услов за привођење од вотке олешених девушки по тазе асфалтираним путевима ОРЕ после концерта на Хајдучкој чесми.
Свака сличност са оним псом је намерна. Верна кучка ауто звани Лајка.

158 : 30
16 em plus     16 em minus
159 : 30
158 : 31

Zločin i Kazna

Код људи који га нису прочитали, главни ликови истоименог романа.

Професорка: 'Ајде Петровићу, препричај нам роман "Злочин и Казна".
Петровић: Па, овај, ако морам, али нисам баш сигуран...
Професорка: Причај ти, исправићу те ја ако погрешиш.
Петровић: Па, добро...(дубоко удахне) Значи, Злочин и Казна су главни ликови истоименог романа.
Професорка: Чекај, чекај...Теби је логично да се људи зову Злочин и Казна?
Глас из клупе: Није...није...
Петровић: Није, наравно да није. Нису им то имена, то су им улични надимци, оно поштовање, репутација и то...
(Глас из клупе се хвата за главу)
Професорка: Аха, занимљиво, настави...
Петровић: И онда њих двојица...Овај...
Глас из клупе: Коњу један, Раскољников убије бабу!
Петровић: Овај, украду коња и онда одлуче да убију ту бабу...
Професорка: Коју бабу?
Петровић: Па ту, што им дугује паре...
Професорка: Какве паре?
Петровић: Па, те од допа...
Професорка: Аха...Причај ти, причај...
Петровић: Па, ништа, они онда рокну ту бабу и узму паре и побегну...Али их онда јуре да су коњокрадице..И...
Глас из клупе: Раскољников се заљуби у девојку...
Петровић: И онда се он заљуби у девојку...
Професорка: Ко?
Петровић: А, па, овај... Обојица уствари, и онда они оду на двобој и Злочин убије Казну, знате, а онда се ова мала наљути и убије Злочина...
Професорка: И шта после буде?
Петровић: Па, ништа, онда та мала заглави ћорку, а ноћу је прогањају духови Злочина и Казне, и...
Глас из клупе: У роману се преиспитује морал појединца...
Петровић: Она онда преиспитује свој морал, и зато се роман и зове "Злочин и Казна".
Професорка: И шта после буде са њом?
Петровић: Па, ништа, кад одслужи казну, оде у Америку и уда се за Вајата Ерпа.
Професорка: А, јел'те?
Петровић: Па, да... И онда су они живели срећно до краја живота... то јест, до ОК корала, али то је већ други роман...
Професорка: Који роман?
Глас из клупе: Идиоте!
Петровић: Па, "Идиот", у коме се мала преиспитује да ли је била идиот што се удала за Вајата.
Професорка: Седи, Петровићу. Ја већу глупост у животу нисам чула. Ни у једном тренутку, твоје трабуњање није било ни близу рационалном размишљању. Уствари, сви који су ово чули, управо су постали глупљи. Даћу ти јединицу, и нека се Бог смилује твојој неписменој души...
Петровић(Гласу из клупе): Јебаћу ти матер после...