Recenica, koju uvek govorimo posle izvesnog vremena kada smo shvatili da nismo mozda bas to trebali da uradimo...
I onda ti dođu studije, pa se tu zaljubiš, pa kad završiš studije nadjes posao. Pa dodje i ženidba, pa prvo,drugo,treće i čak možda četvrto dete. Pa tu počinje već frka,trka panika, polasci u školu,mature,diplomiranja... Onda odeš u penziju, sedneš na Kalemegdan, godina je 2073 i zapitas se, a da nije možda bilo bolje da sam batalio fax još u prvom semestru?
