A jel to mnogo?

Pitanje koje postavljaju klinci u nedostatku iskustva o pojmu koji se pominje. Kada se pomene brojnost nečega, i starije osobe odreaguju sa čuđenjem koje je neodređeno, tj. ne vidi se iz prve da li je pozitivno ili negativno, oni pokušavaju da skontaju da li treba da se raduju i dive, ili da ostanu ravnodušni.

Komšinica: Ma zamisli ti njega kad je napravio 16 plastenika jagoda i ruža, i 10 jutara bostana!
(začuđeni pogled ukućana)
Sin: A jel to mnogo?
Mama: Eh sine moj... Malo je reći mnogo.

_______________________________________

Komšinica: I tako ti dođe meni Ruš'ca i kaže da je sinoć primila sedmoricu.
(Začuđeni pogled ukućana)
Ćerka: A jel to mnogo?
Mama: Kako za koga, ćero, kako za koga...