Pitanje sa početka kultne reklame za neki herbicid iz osamdesetih godina. Postalo je simbol za nešto nedefinisano (sama reklama i dijalog u njoj su bili surealni) ili za nešto što ljudi kažu kada su u potpunom zbunu. Reklama nije jasno reklamirala proizvod kome je namenjena, on je bio toliko u drugom planu da je pitanje da li je iko shvatio o čemu se tu zapravo radi. Izrazu je posvećen i grafit blizu "Dadova" u Beogradu. U primeru je verno prenesen tok reklame.
(Kukuruzno polje, tamo gde je najgušće. U kadru se pojavljuju dva zemljoradnika, jedan sa leve a drugi sa desne strane. Nisu profesionalni glumci, gluma je na jezivom nivou. Deluju kao da su jedva zapamtili tekst. Počinju da pričaju kao da nastavljaju neku konverzaciju a ne kao da su se slučajno našli u centru njive, između biljaka. Drugi zemljoradnik odgovara kriptično i tajanstven je oko cele stvari. Udara ozbiljnu čežnju prvom liku. Zbunjuje i gledaoce koji su potencijalni kupci. Remek delo reklamne industrije).
Zemljoradnik 1: A muharike??
Zemljoradnik 2: Ne, ne, prijatelju moj... ja sam se te napasti oslobodio.
Zemljoradnik 1: A jel' i dalje okopavaš kukuruz?
Zemljoradnik 2: Ne, ne prijatelju moj... ja sam se motike rešio.
Zemljoradnik 1: A kako postižeš viši prinos kukuruza?
Zemljoradnik 2: Što manje korova - više kukuruza!
