Kevini flešbekovi, kada se sa ćaletom priseća proslava na kojima je matori "proslavio" i sebe i nju.
Uz jutarnju kafu i jutarnji program radio Beograda.
Ćale : - Znaš koga sam sreo juče u gradu ?
Keva : - Koga?
Ćale : - Đuru i Dušku. Pozdravili su te...
Keva : - Ne zanima me.
Ćale : - Šta ti je bre?
Keva : - Kako, šta mi je? Jesi li zaboravio kako si me osramotio kada su udavali ćerku?
Ćale : - Ih, kad je to bilo.
Keva : - Ubi me sramota od ljudi, kad se setim. Ti me onda ostavi bez reči, zanemela sam. Svi su me zagledali ko kravu na vašaru.
Ćale : - Šta sam reko, a da nije istina?
Keva : - Pa, jel' svi moraju znati da imam dva mladeža ispod leve bradavice, da ne dam na "stražnji ulaz"? I kako stenjem kad me "prepušiš"?
Ćale : - Ajde, mala šala... Šta se ljutiš, dođi da cokim.
Keva : - M'rš, stoko!(S radija se čuje glas Radeta Lackovića)
Ćale : - Pa, kaže ..." s' tobom sam hteo, da počnem da živim, dušu svoju kraj tebe da smirim..."
Keva : - Pevaj, pevaj. I pevac je rano pev'o, pa je završio u supi.
