Jašta brale, nek se deca uzimaju kad se volu. Dorađen je gornji deo kuće ekspres kad je ovaj moj mali volina reko da mu je ona "drugarica" što je dovodio na slavu, ostala bremenita. Do sad nam nije treb'o sprat, golemo bre mlogo, a ja i stara u kujni, mali ima sobu i špajz jedan, dosta. Al' sad baćo nema, stiže snajka, oće svoje pače slobode dimaju. I ne ljutim se, tako je i meni moj stari pretvorio stari čardak u vajat kad sam onomad obeščastio Vukosavu.
A što baš njima sprat? Pa spavaju deca duže, dole se gotovi 'rana pa oće sarma da udari noćom, ne da ti da dijaš, a i brate mili lepši pogled ozgo na livade i pašnjake. Neka đece, nek se volu kad im je Bog dao. Mada, da se ja pitam, trebo je neku miraščinku da priklješti, od dupeta se ne živi, al ne pitam se jelte.
Odozgo se čuje rke-krke, rke-krke celu noć
Milun: Oće li izudarati noćaš, moram zorom unjivu a nemerem spavati od nji'. Uvatio ko nezdrav pa ne pušta.
Vukosava: Ja vičem udri Milune izolaciju na pod, on jok. Ćuti sad i trpi.
Milun: Nema brale, valja počinjati nov temelj, il' da kupim čepove za uši.
Vukosava: Bogami ako bidne k'o kod nas, za sedmicu dve neće ti trebati ništa od to dvoje.
Milun: Molim?! Ti hoćeš da kažeš da ja, Milun, ne mogu??
Vukosava: Ajd junače, da te vidim.Kreće rke-krke, rke-krke i odozdo do ujutru.
