Izgovaramo u trenutku kada se nalazimo u gotovo bezizlaznoj situaciji. Nešto smo zasrali, ali i od goreg ima gore. Ovo nam je spas u poslednjem trenutku. Ako ne znamo kako da se drugačije branimo, najbolji argument. U nastavku rečenice navrljaćemo sve situacije u kojima bi naš dragi sagovornik mogao biti još više oštećen, ali to moramo izgovoriti sa određenom i velikom dozom samopouzdanja i ne misleći na posledice koje bi mogle da se dogode.
-Simeunoviću, pa jesi ti magarče neopevani razjebao farove na mom autu... Je li bre??!! Video sam te dobro kako si onog svog Pežoa iz doba komunizma vraćao u rikverc i dekn'o mi u levi retrovizor i usput razjebao farove... a i šajbna mi je naprsla od siline udarca... E, jebaću ti...
-Polako, komšija, polako, smiri se... Šta je to, samo farovi... A zamisli da ti je otišla kompletna karoserija sa sve gumama i onim tvojim pozlaćenim volanom... a zamisli da ti je... ne daj Bože, bager prešao preko kola, pa na tom mestu više ne bi bio tvoj Alfa Romeo, već minijatura Mini Morisa... ili što je najgore, zamisli da ti je...
-More, zamišljam ja tebe na banderi za pola sata, ako mi ne platiš za štetu što si mi sjeb'o kola!!! Ili hoćeš da mi to sredimo na drugi način...(posavrće rukav)
-Taman posla komšo...... Koliko?
