Pojava koja se dešava na internetu među ćiriličarima. Elem, kada osobu koja je inače zadrti ćiriličar zadesi žuta minuta, desi se, ponekad, da zaboravi da se nalazi na latinici u meniju jezika (jer sve prevodimo) i oplete iz sve snage po latinskite buki dok iz sebe istoče bes koji je kao vatra hiljadu Tartara - Ne, nije sos. Ne, nisu ni Tatari, to je narod. Ne, nij- more, uzmite knjigu, ljudi - sa svakom namerom da svojim besom zapali sve slike na zidu, nek' uspomene s njima nestanu, nek' idu. Efekat je još više pojačan ako je osoba koja koristi afektivnu latinicu prebacila na ošišanu latinicu. Može biti i još gore. Može u sred cele priče provaliti da piše ošišanom latinicom ili samom latinicom, te prebaci u sred rečenice metodom altšift na bukite kirilične, pa onda nastavi da vas tradicionalno napušava. Može se desiti i da oplete i sa svim velikim slovima, tada ste ga ugasili kao Patrokle pod zidinama.
Marko: E. zemaro, kao si?
Želimir: Dobro, kako si mi ti, zemaro?
Marko: Evo, dobro, nego, sećaš se onog diska "Preldžija" što si mi ga pozajmio?
Želimir: Kako ne bih znao, to kao da sam ti deo srca mojeg dao, ono malo vode na dlanu, ćerku jedinicu s's plavite okata i plavušu.
Marko: E, taj. Kako da ti ovo kažem...polomilo se kada sam na to stavio kevin kaktus, Džerija III Šopenhauera na njega. Nadam se da nisi ljut....
Želimir: KLETVA TI NA VASKOLIKI POROD, CRNI BUSMANINE! SRCE SI MI IZ GRUDI UZEO, IZDAJNICE KRVI SVOJE! INSALA TI OTAC SLUSAO MIRZINO JATO, A SESTRA POCELA DA PEVA BARITONSKE SEKCIJE, A MAJKA TI BASIRALA! O, KLETI DANE , O KLETA SUDBO, O CRNO PRIJATELJSTVO UGASENO! MRTAV SI ZA MENE, SČUO?
