Baš pre neki dan snimim ćaleta, ide iz prodavnice, oznojio pod miškom friško izdanje kurira i sere nešto komšiji o solarnim panelima. Ložio ga ja da sam bio u Grčkoj, za vreme Guče, da je tamo Evropa stigla na velika vrata pa prodaje sad moje priče komšiji. Boga pitaj šta ih nosi.
Svaki dan se bude i drve kurac, nemaju posla, nemaju penziju, deca matora a opet oni sami previše mladi i previše grobari da bi živeli od prošlosti. Ali kapiram da neće dugo. Jer svaki dan piju brlju, sami je prave, ali evidentno je da su od silnih putešestvija na ponte rosso sa jebenim crvenim pasošem, jebo im on mater, propustili par lekcija o džibri i luli. Svaki dan sabiju 2+pp pakli fasta i sve to zafiluju teškim metalima kurira. A u testamentu su zaveštali deci kurac od ovce, moj je meni verovatno namenio jedan sunićen.
Gledam, oće prestati da sere i da uđe više u kuću da se ogrebem za pljugu pa da se istovarim. Ima metar dana kako ne palim, sem kad pijem, a baš sam se nalokao predhodno veče, a jok, bez pljuge se trezan na pivsko kenjanje ne ide. A i onaj kurir bi mogao da upotpuni taj magični trenutak. Tako i bijade.
Sedim na ladnoj klozetskoj dasci varim pljugu k'o šiparica i pokušavam da prelistam štampu. K'o za inat nešto se razjebalo, sve prve i zadnje strane se zalepile, kao smokvin list iz tinejdžerskih dana da čitam. Kapiram da se lik iz trafike sit izbacao na Vulina i Đovaka, pa eto. Međutim na srednjim stranama gde se pod okriljem tragikomičnih okolnosti u istom košu nalaze neki Titin pokojni drug i twitovi sisatih starleta pročitam da je nova moda da se ližemo sa Kinezima. Sad ću pored urokjivih očiju iz Kušadasija da svaki dan gledam mrtvu zlatnu mačku kako mi maše rukom za sto dinali?
Vidim da je sve otišlo ne u Honduras nego u tri lepe pizde materine. Mislim, nije loše vreme, ekstra je, vrh je kad je u decembru petn'es' splu, eno sve ucvetalo, dogodine neće krme imati dženerike da krca ali koga bole kurac. Ruje nam prave gasovod i prugu, Kinezi mostove i puteve, Arapi kule i gradove. Još samo da se švabe vozaju okolo i gađaju bobontama evra i to je to.
Pa pametani ovaj moj otac i Radovan mu komšija ovoga mi pečata...
- Ajde čika Rade preskači tarabu, skuvao sam kafu a i peticu sam iz ličnog šteka izvadio.
- Je li bre otkud ti vinjak!? Jer to onaj što sam za
Jovanjdan ostavio!?
- Ne seri matori nego ajte ti i Rade na kafu i čašicu.
...
- E Milovane samo da ti kažem da mali može da se ženi! Pije k'o mator a i kafu je skuv'o zajebalo vek.
- Aha ne bi ti tako pričao da znaš kolk'o se muva oko one tvoje mlađe. hehehe
- Ako, neka proba nešto, uštrojiću ga brže nego metiljavog poseka.
- Kkrghh idi bre u kurac čika Rade presede mi vinjak.
- Hehehe sinoć je nalio blentaru, uneli ga pajtaši ukuću k'o prase za Božić, a sad bi sa nama da dere vinjak.
- Izgleda da ga to nisu učili u tim Beogradima.
- Aaaha još je zelen, radi, misli da je ufatio Boga za jajca što vozi sporcki auto. Nemaš ti mali pojma.
- A jes' mi ti imaš!?
- Ako ikad umrem znam da ću biti srećan jer sam skapirao kad da me počne boleti ona stvar.
- Za šta?
- Za sve sine, u pravu ti je otac.
- Vas dvojca k'o Tito da ste pa da nećete umreti...
- E u tome i jeste fora, što nećemo, posle nas potop, jebe mi se!
- Ufff baš malopre sam o tome razmišljao dok sam kenjao. Aj daj cigar i sipaj taj vinjak jebo mu ja mater skupu.
