Svekrvina bela zastava. Konačna predaja sina jedinca u kandže razuzdane oštrokonđe koja dolazi u kuću. Deran se zatelebao i ne vidi da mu je buduća u stvari lenja drolja sa tri razreda osmoljetke. Džaba vapaji ostarele majke koja je sina odgajala od 3 kila mesa, zalud odlasci kod vračare.
Rešio čovek i kvit.
- Pa, komšinice, ne fališ se da je tvoj Milanče isprosio ćeru od Verke Kuromerke. Svadba u oktobru, čujem?
- Jeste, slatka, sad kako mu bog da...
- Ti znaš iz kakve je familije dete i šta se priča po selu?
- Sve znam, crnoj mene, i sve sam ja to njemu lepo govorila, al' on ni da čuje za drugu. Pa sad, ako je njemu dobra, biće i meni.
- Ma, kako neće, mila, bila dobra za pola sreza. Dete k'o čaša, 'oće i sa ženama kažu, eto i tebi sevapa...
- Muuuurš iz moje avlije, sotono!
