Kada se povede razgovor o vezama i vezicama, a posebno njihovim manjim i većim „nepravilnostima“, ovim podrugljivim komentarom kritikuje se osoba koja takve ispade trpi.
G: „Znaš koga sam sreo juče? Onu Milkicu Žikovu. Znaš kakva je – sva plava.“
D: „Farbala se?“
G: „Ma, modra, čoveče. Tek dve godine u braku, a izgleda da je Žiko već počeo da je prevaspitava.“
D: „Jesi siguran da je to u pitanju?“
G: „Prvo nije htela da mi prizna, ali nije baš bila ni ubedljiva. Kaže, pala s merdevina, ali ja znam da samo pesnica onako zatvara oko. Sva je nikakva – i po vratu, i po rukama... Poludeo sam. Krenuo sam ka njihovoj kući da nađem bagru, a ona mi se obesila oko vrata i ne pušta. Ja je pitam: „Što trpiš to, budalo?“, ona kaže: „Pa mi se volimo“.“
D: „Aaa, pa to je druga priča onda. Ako se deca vole, mi tu ništa ne možemo.“
