Neka čudna kosmička implikacija, koja kaže da, ako se logična stvar ne desi onda kad joj je po prirodi stvari vreme, desiće se kad-tad, uglavnom onda kad se najmanje nadamo. Jednostavno, čovekova životna energija teži oslobođenju, i pitanje je svake individue da li će ona svoju energiju ispuštati u malim dozama tokom celog života, ili će sačekati da u poznim godinama jednostavno eksplodira.
- Sestro, ostavite te kartone, skinite mantil, podignite suknju i lezite na sto, 'oću da vas jebem!
- Iju! Doktore, pa šta vam bi odjednom? Jeste li normalni, pa vi ste oženjeni, imate troje odrasle dece.
- Ama, rekoh, lezi na sto. Ja sam ceo život sa knjigom u ruci, pičku sam video samo kod svoje žene, i jednom slučajno kad uleteh na ginekološko, neiživljen sam, sestro.
- Ma, šta vam pada na pamet! :beži iz ordinacije:
- Uh, a možda bih mogao doktorku Nadu da zovnem, ta je još gora od mene bila na fakultetu, ona je sad željna kurca sve u šesnaes'.
--------------------------------
- Ma, deco, silazite s trešnje, majku vam jebem, odraću vas od batina kad vas do'vatim. Kući svojoj, pa tamo jedite...komšija Mićo, otkud vi na drvetu?
- Šta da ti kažem, komšija, kad sam imao 12 godina, roditelji mi nisu dali iz kuće da izađem, posle sam prerastao pentranje po stablima, i sad mi nešto došlo. Aj sad ti mene kao poteraš tom motkom, kao što vijaš ovu dečurliju, a ja preskočim ogradu i pobegnem. Mada, nisam siguran da baš mogu da preskočim, a i kako da siđem sad. Joj, jebem ti starost, daj one merdevine.
