Kada zamoliš nekoga za neku uslugu, najčešće da ti nešto kupi ili donese, ispred molbe dodaješ ovo "Ako ti je usput", kako bi tom nekome stavio do znanja da ne želiš da ga opterećuješ nepotrebno, što će reći da misliš na njega. Ako ti misliš na njega, lepo je da i on misli na tebe, pa ti učini tu uslugu, iako mu baš i nije usput. Ovo je jeftina psihologija koja će vrlo lako naterati nekoga da se oseća loše ako ti ne učini uslugu, bilo mu to usput ili ne.
Ne koristiti kod osoba do kojih vam je stalo.
- Zdravo komšinice gde si se ti zaputila?
- Evo, idem tu do prodavnice preko puta da uzmem nešto za doručak.
- E, pa jel bi mogla, ako ti je usput, da mi uzmeš kilo krompira kada već ideš?
- Mislim da ovde ne drže krom...
- Ma dobro... samo ako ti je usput!
- ...(37 minuta kasnije):
- Evo krompir, komšinice, sa pijace.
- Jaoooo draga.... pa nisi trebala ići čak do pijace! Puno ti hvala!
- Ma ništa komšinice... (misao: "ići ćeš i ti po hleb i mleko sutra, mamicu ti...")
