Revolucionarna borba za pičke i kriptoreakcionare u duši. Pošto je marksizam-lenjinizam ocrnjen kao domazet posle svih sranja iz prošloga veka, revolucija ima jedan izrazito negativan prizvuk. Uz to, sve te stvari za koje su se zalagali revolucionari su iz današnje omladinske perspektive ili glupi i nerealni ili loši. Zato sada buržoaska omladina i ona malo starija svoj buntovni duh ispoljava kroz aktivizam. I pošto lično nema nekih egzistencijalnih, a realno ni moralnih problema, bavi se uglavnom trivijalnostima i stvarima koje ne postoje, bezbrojnim ljudskim polovima, zaštitom prava hipstera u vojsci, ukidanjem rijaliti programa i Srbima južno od Ibra.
Oni što se bore za čišćenje deponije po imenu Velika Morava i da se ljudi ne tretiraju kao sirovina su u glavnom skrajnuti jer ono, je l' bitnije da voda bude nezagađena ili da GEJPEDER IZ SAVAMALE RODOM IZ SVRLJIGA MOŽE U STUDENTSKOM INDEKSU DA STAVI DA JE DŽEDAJ PO NACIONALNOSTI I DA JE PO POLU AUSPUH!?
Januar 1929. godine:
-Drugovi, kralj je uveo diktaturu, naši drugovi su pali, spaljuju nam ilegalne časopise i sputavaju put našoj revoluciji. Moramo nastaviti bez obzira na pritiske vlasti.Avgust 1950. godine:
-Jesmo li se za ovo borili? Je l' ovo jednakost i sloboda? Da nam funkcioneri sednu na mesto bivših kapitalista, e pa neće moći, da nas sto puta stave na Goli otok.Jun 2017. godine:
-Gospodine, šta mislite o borbi za LGBT prava i prvoj predsednici vlade homoseksualne orijentacije, podržavate li aktivizam koji se ovih dana širi?
-Mene su jebali kralj Aleksandar i Petar Živković u dupe kad sam rekao da princ Đorđe nije peder i da bolje da je on postao kralj, posle sam bio revolucionar ali su me tukli udbaši jer sam im verovao ono što su ranije pričali za Staljina i držao njegovu sliku...
-Ne razumem?
-Ni ja, dok ne dobiju kurac ili po pički, sve je to za sise, nema tu akcije...
Poremecaj koji obicno nastupa u zavrsnoj godini srednje skole, a svoj vrhunac dostize tokom studiranja. U tezim slucajevima, aktivizam se nastavlja i posle skolovanja.
Simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje ukljucuju nosenje sarene odece, crtanje "peace" logoa svuda po stvarima, zidovima, sveskama, ponekad i na telu i to trajno, verovanje da cete, ako se zavezete za drvo, spreciti velike drvnopreradjivacke kompanije u seci suma, svest o soku, tabuu i provokaciji u svim formama umetnosti kao jedinim i iskljucivim nacinima za resavanje nekog drustvenog problema, bacanje kamenica na organe reda tokom samita G8 verujuci da cete ih time zaustaviti u eksploataciji citavog sveta, verovanje u to da je religija izleciva bolest, te crtanje proroka muhameda i alaha u svrhu priblizavanja muslimana ostalim ljudima sveta, kupovanje karte za koncert U2 cime cete pomoci lecenju dece od tuberkuloze u africi, ostavljanje suludih grafita po zidovima grada, cije su kljucne reci "anarhija", "inicijativa", "sindikat" i "zastita", obavezno studiranje na filozofskom fakultetu.
U tezim slucajevima zabelezeni su jos neki simptomi koji podrazumevaju citanje marksovih dela i prihvatanje te ideologije, citanje bilo kakvih dela i prihvatanje ideologije uopste, dodavanje pseudonima uz originalno ime, sllusanje the smiths, a sve pod maskom decaka i devojcica naivnog izgleda i blage naravi, koji se pretvaraju u zveri kojima nisu ni teroristi dorasli, te napadaju rukama, nogama, oruzjem i vatrom svaki put kada maloletni senegalac dobije zuticu, ili radnici u grckoj podobijaju otkaze.
Bolest je neizleciva.
