Lik u društvu koji je uvek u zapećku. Neprimetan. Rezervista. A onda kad uleti na teren, pocepa sve što može, najebe se keve protivniku i ode da slavi sa ekipom, opet kao drugopozivac i rezerva, iako je inače heroj.
Ovaj bivši igrač Mančester Junajteda se nikada nije naigrao, ali je uvek zabijao golove i još po nešto. Nije overio jedino Fergijevu ženu, pa se spekuliše da li je razlog njegovog odlaska iz Junajteda taj ili to što se valjao sa Ronaldovom verenicom.
Mićko: Eno ga Đole Smit.
Stanko: Što Smit, brate?
Mićko: Ma isti Alan Smit, jeb'o ga otac. Juče gubimo 2:0, on mukica skupljao lopte i trener ga kao ubaci u 85. minutu i budala zvekne tri gola. Pobedimo.
Stanko: Ne seeeri. Au kakav je car.
Mićko: Ma nije to ništa, izašli u grad posle. I tu on, Coa, Đomla, Šomi i ja. Ova trojica manekeni, poznati fudbaleri, voze dobra kola, ni ja ne zaostajem, a Đole em je suv k'o grana, em je ružan i glup, a i nema prebijenu kintu. I mi ti tu celo veče napadamo ribe i pijemo korpe, a njemu burazeru priđu plavuša i crnka i odvedu ga svojim kolima u nepoznatom pravcu. Pogledaj ga samo kako je srećan.
