Albus Percival Wulfric Brian Dumbledore, Chuck Norris u svetu čarobnjaka. Zajeban je ko kratak jorgan i sitna slova zajedno, pa na kvadrat.
Apsolutno nenadjebiva persona, taj bez opekotine iz vatre izlazi, pa ni onaj dug sivi mantil što uvek i u svim prilikama nosi ne ožari makar malo, po kiši hoda izmedju kapljica, pertle vezuje na gordijev čvor, ma ni metla mu ne treba da bi leteo.
Taj će u 168 dela knjige/filma da mudro ćuti i gleda svoja posla, radi potpuno nasumične stvari uokolo dajući na najjednostavnija pitanja odgovore toliko kriptične da ćeš pre da dešifruješ hijeroglife na Keopsovoj piramidi, i taman kad pomisliš da je konačno usrao motku i pogrešio, u 169-om delu će se ispostaviti da je cela priča bila njegov plan od samog početka, i da je poslednji živi genije (ironija je namerna) na planeti, a uz sve to će samo lagano i dobrodušno da se smeška izrazom dobroćudnog dedice, kao da to što radi nije apsolutno ništa.
A osim u tome, njegova ogromna nesebičnost i podcenjivanje samog sebe ogleda se i u tome što kroz celu priču čuva ono debilno derle Harija kao poslednju kap vode u pustinji, ne samo zato što je ''odabrani'', nego što je dedica zlatan pa voli da pomogne, a mogao je u startu da skenja Voldemorta, ubedjen sam u to, umesto da juri one glupe horkrukse i pogine u procesu, samo da bi ga ''odabrani'' ubio jer je to njegova ''sudbina''. Ali avaj, priča se onda ne bi zvala Harry Potter, i ne bi bila podjednako interesantna..... Ma koga ja farbam, bila bi bolja.....
A polumesečaste naočare nosi samo kao modni detalj, jer taj vidi sve, čuje sve, i zna sve, baba Vanga mu nije ravna, Harry Pottera možete da mrzite i kao pojedinca (ni sam nisam veliki obožavalac istog), i kao priču koliko hoćete, ali Dumbledoru jednostavno ne možete ništa.....
