Onog trena kad poželiš nešto da uradiš u prodavnici, na ulici, pred pojedinim ljudima, ili da uradiš nekom čoveku, kada odgledaš u glavi ceo taj neki često društveno zabranjeni događaj, i samo se nasmešiš i iskuliraš, ili rastužiš...shvataš da imaš Ali Mekbil sindrom, jer, ko što, ona u toj seriji punoj nekih srceparajućih scena i smešnih događaja, oseća da upada, recimo, u crnu rupu bez dna i propada i propada i propada...dok se ne vrati u realnost i suoči sa neprijatnom situacijom koja je izazvala taj film...tako i ti odlutaš i dopustiš sebi neki trip, a onda se vratiš i činiš ono što treba.
Pogled upućen njoj iii krećeeee muziiiiikaaaa ide muzika idee ti širiš ruke klekneš pitaš za pleees pristajeee muzika se ubrzava mlatiš rukama dok je zaljubljeno gledašš dodiruješš kreću poljupciii...traka se umrsila jer prilazi joj neki lik i ljube se... Hladan tuš ma kakav tuš plava kofa puna ledene vode preko glave led puca ti se onesvešćuješ... Prilazi konobar, naručio si pivo...
Priča i priča i ne prestaje žvaka mljac žvaka mljac odjednom imaš bokserske rukavice i šibaš šibaš evo ti na i tvoje priče i mljac mljac bum bum tras!... a ona i dalje priča i priča i ne prestaje...suzdržavaš se...
Čekaš u redu u supermarketu...i čekaš i čekaš kartica o neeee ne neee neeee samo ne karticu fak fak fak kartica čekaš kasirka umtvljena svi usporeni a ti žuuuuriš žuriš moraš brže brže to ljudi skačeš preko kase i daviš kasirku...i dalje čekaš u redu...
