Jedna lepa strana globalizacije i ustoličenja engleskog kao svetskog jezika jeste i sveprisutni rastući broj turista koji dolaze u Srbiju, a sa njima se eksponencijalno povećava i broj „znalaca“ engleskoga.
Kako bi mogli da gnjave svoje goste iz inostranstva tupavim pitanjem (ucakljenih i razrogačenih očiju): „A kako vam se sviđa hrana u Srbiji?!“, i pišnu u gaće od zadovoljstva kada stranac počesto iz kurtoazije prema domaćinu (videvši kako je ovaj sve nade položio u potvrdan odgovor, premda nenaviknut na toliku količinu masnoće i začina u jednom jelu) kaže: „Mmmm, mhmm... Odlična je!“, naši vični ugostitelji su spoznali potrebu da ovladaju tim univerzalnim međunarodnim jezikom komunikacije, engleskim. Tako se rađaju prvorazredni prevodi ponude iz jelovnika nastali po sistemu: udri po bukvalizmu, il’ prevedi samo ono što znaš...
Posle onako opširnog uvoda i primer je ophodan, čisto da se vidi sav potencijal:
• Palačinke sa medom — Pancakes on med;
• Palačinke sa džemom — Pancakes on order;
• Palačinke sa orasima — Pancakes on order;
• dalje se možete i sami poučiti na Srbovanju, a i to je samo kap u moru...
