Bio je kul lik, hiljadu i jednu zanimljivu priču si čuo o njemu. Kao ono kad je nešto popizdeo u parku i otišao sa ortakom na more par dana, pa se vratio posle 4 meseca pun love! I ko zna šta još sve, što ti stariji iz kvarta nisu pričali. Imao je potencijala, bre, bio za sve, da od dinara napravi tri, iako nema dana radnog staža, da na basketu bocne trojku kad god oćeš, hiljadu i jadan vic koji pre nisi čuo, žvaku za sve, da ti proda kirbi i da smuva ribu u 2 rečenice! Ako oćeš istovemeno!
A onda..
Zakucao se. Nema dalje. Kamenčina oko vrata. Žena. Drugo dete. Rata za refinansiranja kredita u švajcarcima. Rashodovan jugo. Osam do deset sati usranog posla, pa privatno neko fizikalisanje kad ima, da se skrpi sa računima. Ni njemu samom nije jasno kako je došlo do svega. Kontam da zna šta je i koliko mogao...u Americi bi do sada imao svoj tok šou da je hteo...što je najgore, vidi se to po njemu, čak i kad ti se javi dok se šetaš sa curom. Dok gura kolica iz kojih kmeči beba, nabacuje sivi osmeh, koji skriveno govori sve...
"Eeeej, šta radiš buraz!? Šetate malo, a? Fino, baš vas je lepo videti kako cvrkućete... samo čuvaj ti tu tvoju milicu, koliko vidim upala ti sekira u med, drvosečo..."
i tiho u sebi promrmlja
"...samo bežite u druge šume...ove balkanske su jebeno trnovite..."
