Sve ono što te nije ubilo. Zid raste i jača, hteo ti ili ne, i bitno je jedno - da posluži kao odbrana i zaklon za naredne dane. Ne kao ograda od sveta i drugih. Odbrana od loših vremena i okolnosti, obesti u ljudima i svega onog što ti isti ljudi u časovima dokolice, slabosti i bezobzira umeju da prirede. Ko vas jebe, može se bez vas.
Zid je dobar. Služi kao opomena, da svojom težinom može pasti na vas ako dopustite previše. Svaka cigla je šarolikost za sebe, a smisao za celinu, bila manja ili veća. O svaku si se manje ili više opekao, neku su tu ubacili prijatelji, poneku porodica, nastavnici, devojke, poslodavci..Ovi i oni. Neku si oprostio, neku ne, ali ni jedna se ne zaboravlja. One su tvoje iskustvo, bolno ali dobro - da ne ispadneš naivan i glup u nekim drugim prilikama.
Zato nemoj da se sekiraš odviše.
- Posao koji mrziš, šef izrabljivač? Goni ih u kurac, preživećeš i bez njih. Nećeš umreti od gladi.
- Devojka koja je postala navika, ugušila se lepota i radost zajedničkih trenutaka? Nisi v iše siguran? Odjebi to. Zar da gradiš porodicu sa nekim ko ti jede džigericu? Ma.
- Nervozne komšije? Računi? Vesti, politika? Dodju. Odu. Cigla u zidu. Šarena slova na ekranu, neslane šale i neosetljivost? Čemu. Cigla, ništa drugo. Svaka zadebljala koža na obrazu - odjebi to.I kada se odmakneš od svog zida i pogledaš ga izdalja, primetićeš koliko su delovi koji ga čine mali. I vremenom, bivaju sve mnji, poneki toliko sitni, da se na kraju i nasmeješ. Nije vredelo gubiti previše živaca oko toga, zar ne? All in all..Another brick in the wall.
Otisak koji ostaje kada ,vidno iznerviran,svoju Nokiu 3510I (u Srba poznatiju kao cigletinu) ubilacki "razlepis" o zid svoje sobe,bas onda kada ti u trenutku obavljanja vrlo bitnog razgovora "rikne" baterija...ili tako nesto...
