To je, što je. Gotovo je. Zajebao si totalno. U govnima si do guše i nema nazad.
(Roman ,,Majstor i Margarita" počinje tako što je izvesna Anuška slučajno prosula zejtin na mesto na kojem će se sat, dva kasnije okliznuti urednik jednog moskovskog književnog časopisa, i završiti pod točkovima tramvaja.)
-E brate, sreo sam juče Maksu, sečaš se Makse sa Voždovca? Onaj grga, dva sa dva...
-Kako da se ne sećam, dođem mu 300 jevreja, već dve godine. Pre neki dan sam ga video u gradu i krio sam se iza neke bakice dok nije zamakao. Niste me valjda spominjali?
-Opaaa, Anuška je već prosula zejtin... ajoj.
-Kakva bre Anuška, kakav zejtin? Šta pričaš to?
-Sad mi je jasno zašto je tako oduševljeno prihvatio poziv za bleju večeras.
-Jel si ti bre normalan?
-Šta jel sam normalan, kako sam mogao da znam.
:zvrrrnd:
-Kuku maaajko, šta ću sad?
-Šta šta ćeš. Hajde, m'rš u orman, brzo!
