Mjesto koje čovjek nosi sa sobom, u džepu lijeve strane mozga, kao protivotrov, da ode tamo, u mirnu bazu, u negativnu nulu, radi smanjenja psihološkog minusa. Veo preko očiju koji im daje sjenku umora i praznoću u dalj, i u čijim se ćoškovima pažljivijim posmatranjem može zapaziti pulsirajuća tihoća zgrožena anestezijom.
Kao kada sivoća polukišnog dana posluži kao izgovor za neizlaženje iz stana, apatija uzima svejednoću kao osnovu logike za djelovanje koje će se time svesti na hibernaciju. Ispot apatije, mašta sanja strah i bol, od kojih je u tu istu apatiju nekad pobjegla, gaseći se samovoljno.
Na sve četiri strane je zid. Ne vidim vrata, nema prozora. Negdje u mraku imam mračan krevet. Nemam svijetlo. Negdje u ćošku imam wc šolju. Ovdje je previše ćoškova da bi čovjek mogao da razmišlja! Pod nije od keramike. Ja sam bosonog. Nešto me negdje boli. Mislim da mi je hladno. Mislim da je jesen. I prošli put kad sam mislio o dobima bila je jesen. Dosadila mi je samica. Hoću nazad u zatvor.
Lepota je prolazna kao i moda. Mislim da su bumbari toga svesni dok beže od mirisnog cveća. Kako Kir Janja kaže, hleb je u srpskom jeziku pojeo sam sebe. Dok šupljoglave vinske mušice ženskog pola vise po ogledalu, muškarci pričaju ko je kome dizao noge. Euro je danas skočio na 105 dinara, a benzin poskupeo.
Ako me danas zgaze i kola, napraviće mi lep mermerni spomenik u okviru porodične grobnice sa televizorom u boji. Biće i mesta za mamu i tatu, a i lavovi ispred, da se vidi da imam tetku u Nemačkoj.
Ali čemu sve to?
Psihičko stanje karakterisano gubitkom zainteresovanosti koje se najčešće manifestuje bolovima koji se javljaju u određenim delovima tela.
Boli me uvo š'o ti je vulkanizer napumpao gumu na bajsu, i ženu, i što si se mnogo lepo proveo na Tenerifima i što ti je sestra iz Kačareva donela najbolju slaninu na svetu, i što si pobedio na Tucijadi u Oglađenovcu, odoh da zurim u zid.
Držanje za prazninu, umesto za suštinu.
vidis bubasvabu u kuhinji.
okrenes se, izadjes.
sednes, zapalis cigaru.
i nadenes joj ime gregor samsa.
Keva predstavila sarmu i sada se već krčka, a tebi baš svejedno...
Stanje u kojem patimo i ono i ti i ja ali nemamo volje, zainteresovanosti ni želje da jedno drugom pomognemo.
- Šta ti je?
- Ma ništa, onako...
- I meni...
- Aha...
- ...
- ..
- .
Prazno srce i puna pepeljara.
Psihičko stanje u kojem pojedinac, najčešće muškog roda, može da se nađe, a karakteriše ga odsustvo strasti, nezainteresovanost za svet oko sebe i sopstvenu sudbinu. Do ovakvog stanja dolazi usled neredovne konzumacije proizvoda Apatinske pivare, sa ili bez kikirikija. U uzrok ovog jako teškog i destruktivnog psihičkog stanja se, zbog svoje rasprostranjenosti u Srbiji, ubrajaju svi proizvodi na bazi ječma, hmelja i kvasca jer se apatija jako slično manifestuje i pri konzumaciji proizvoda koji nisu samo poreklom iz Apatinske pivare. Zbog svog karakterističnog naziva, primenu je našla i u filozofiji, religiji, psihologiji pa i u politici, označavajući odsustvo esencijalnih faktora koji čine pomenute oblasti. U svom izvornom obliku, apatija se odnosi prvenstveno na mušku populaciju ali kao što je već pomenuto, zbog svoje moći i rasprostranjenosti, može se pridružiti i ženskoj populaciji.
Prvobitni naziv bio je apatinja (gde se N i J izgovaraju odvojeno, odnosno ne kao nj), ali je redukovan jer N unosi veću složenost pri izgovoru i lomljenje jezika.
- Gde si?
- Evo kod kuće.
- Šta radiš?
- Blejim.
- Je l' si gledao utakmicu?
- Jesam.
- Je l' te zvao Džoni na fudbal?
- Jeste.
- Pa što nisi došao?
- Mrzelo me.
- Siso jedna. Aj na kupanje?
- Ne mogu.
- Što brate?
- Mrzi me.
- Aj ne smaraj, pogledaj dan kakav je. Možemo i da se ukampujemo i opičimo tablić.
- Ne mogu.
- Koji ti je??
- Ništa, smor mi.
- Znam šta te muči. Kad si poslednji put bio u pabu?
- Ima dve nedelje.
- Spremaj se, dolazim po tebe, idemo na po koje točeno.
- Može, čekam te.
