To su dani koji započnu sa poslednjim odslušanim semestrom.
Obično sa sobom nose velike planove o davanju preostalih ispita.Medjutim najčešće to ostane na nivou planova.Problem sa apsolventskim danima je taj što nekako kao da sila teže postane izrazitija u to vreme,pa se krevet napušta samo uz pretnju bešike;a neki jadan boravak nad knjigom obično se završi vraćanjem u prvobitnu poziciju-boravak u krevetu.Stanje slično onom kad vas ujede muva CE-CE(kako su pisali u udžbenicima biologije).
Nikad više izgovorenih studentskih laži nego u apsolventskim danima.
Deviza-od sutra počinjem da učim postaje glavni životni moto.
Uteha-rokovi se namnožili, svakog meseca je po jedan,daje iliuziju da će se taman stići sve za onaj sledeći.
Fakultet-mesto gde ti je nekad bila ekipa,sada mesto gde uvek naletiš na sveže diplomiranog višegodišnjeg samo-još-ovo-da-VAS-pitam skakača po živcima.
Vreme-postalo relativna kategorija u svakom smislu te reči.Prolazi brže nego ikada pre.
Ispiti-uglavnom ostali oni čije je štampanje knjiga odobrio dekan u veoma alkoholisanom stanju.
