Pornić koji držiš na hard disku, ako ti se, ne daj Bože, nešto desi sa internet konekcijom.
Foto, audio ili video zapis nekog događaja ili ličnosti, čija vrednost raste srazmerno njegovoj starosti.
Dok spiker čita: ‘Dragi gledaoci, u našem gradu se privode kraju pripreme za sutrašnji maraton. Očekuje se učešće više od 10 hiljada takmičara iz zemlje i sveta... ‘, za to vreme na ekranu vidimo ‘arhivski snimak’ privođenja kraju priprema za prošlogodišnji maraton.
Razumem da nema potrebe svake godine snimati pripreme za održavanje maratona i prikazivati kao vest. Razumem i da je mesto gde je ‘start’ daleko PREKO 200 metara od TV i da nije uvek moguće probiti se do ‘lica mesta’ i napraviti reportažu. Razumem i da većina i ne obraća pažnju na ono što vidi na ekranu, a i ako obrati pažnju, ne primećuje takve gluposti. E, pa nije glupost. I ne volim da nas prave budalama. Bolje da za vreme čitanja te vesti prikazuju spikera, nego ‘arhivski’ snimak i time dokažu koliko ih boli qrac za gledaoce i koliko ih mrzi i da otaljavaju svoj posao, a kamoli da ga rade.
Arhivske snimke neka koriste kad prikazuju nešto što više nije moguće snimiti, a ne da događaj koji je u toku, na dohvat ruke, pokrivaju arhivskim snimcima.
