Ne govorim o tursko-špansko-japanskom sranjoserijalu Asi, već o slengu u vidu skraćenice "da li si". Koristi se isključivo u jednini. Mada, može i množina, kao na foru "aste".
Asi dođe neka vrsta burazera Aće-u.
- Ljubo, asi gledao Asi ? Onaj Kozcuoglu bacio tikvu pred kuću i izrasao korov ! Asi video ?
- Asi je totalno aut ! Ja gledam samo Šeherezadu 'iljadu jedna noć !
------------------------------
- Ljudi, ljudi ! Aste videli onu ribu u uglu ? Nakinđurena je k'o božićna jelka !
- Ma, Štrumfeta obična ...
(Ne nije reč o novoj turskoj seriji na srpskoj televizij). Ovo je jedna od reči koja se najviše upotebljava u mlađoj populaciji. Uglavnom se korsiti da se izrazi nečija osobina, nastala od "ALA SI...", pritom ovde dolazi do gubljenja slova L i "nepostojanog A". Od prvobitne osnove preko "AL´ SI", stiglo se do konačnog "ASI". Verovatno će u budućnosti uslediti još kraći oblik.
"Asi glup čoveče..."
"Asi lepa bokte..."
"Asi sasi..."
