Po definiciji, askeza je dobrovoljno samoodricanje od materijalnih, telesnih i drugih ugodnosti, uživanja itd, a sve zarad duhovnog uzdizanja.
U praksi, Bog se fejspalmovao kada je čuo za ovaj pojam, jer se, je l' te, ispostavilo da je džabe dao muškarcu palamar da može 50 godina da jebe i da u tome maksimalno uživa i doživljava orgazme (što je jedan od najbožanskijih osećaja u zemaljskom svetu), ženi dao pičku (da može da uživa u višestrukim orgazmima po ceo dan, koliko joj duša ište, a ista nije sapun da se izliže, te ima veliki rok trajanja). Dalje, bog je darivao čoveku svinju, holesterol i jak želudac, da može da uživa u najlepšim ukusima, svetovnoj ambroziji; dao mu je ruke da sebi stvori stvari koje će mu pomoći da još više uživa - alkohol, drogu, rokenrol i ostalo, a pojedinci su uprkos tome odlučili da apstiniraju.
Asketa: Bože, posvetio sam ceo život aksezi i duhovnom životu, sad kad sam umro, spreman sam da zadobijem unutrašnji mir Carstva božjeg!
Bog: A ko ti je rekao da to tako funkcioniše?
Asketa: Pa, čitao sam u knjigama... Rekli su mi u crkvi...
Bog: E, pa, zajebao si se, sinak. Duhovni svet nije za smrtnike. Ti si svoj život promašio. Za smrtnike je da polome kurac od jebanja, da prde i podriguju od dobre hrane i da padaju u nesvest od pića. Žao mi je, ti ćeš u sledećem životu biti krava.
Acketa: Alialiali!
Bog: Nema ali! Ajd' uzdravlje!----
Nikola iz ''Mi nismo anđeli 1'': Bože, je l' idem u pakao?
Bog: Kakav, bre, pakao? To uopšte nije usput. Ti si moj čovek. Sedi da popijemo.
