Grickanje zanoktica. Iako ga neki nazivaju neurotičnim, zapravo odličan način manikiranja. Pre svega, besplatan je. Ne oduzima vreme, jer je uvek usputna aktivnost. Zanoktica se može grickati dok gledaš utakmicu, dok rešavaš test za prijemni na faks, ili dok čekaš 47 u Resniku. Iako male, zanoktice imaju i neku nutritivnu vrednost koja se ne može porediti sa porcijom ćevapa, ali kalorije su kalorije. Ako se ne jedu, već se pljuckaju, onda pružaju užitak pljuckanja nečega. Taj užitak ne treba posebno objašnjavati. Jednostavno, ko je nekad u životu pljucnuo zanokticu, zna o čemu pričam. Ovaj tekst ima samo levo poravnanje, nema obostrano, i to me užasno nervira. Zanoktice se javljaju na svim prstima, pa su šanse da ponestane materijala za grickanje prilično male. Čak i da se to desi, uvek možemo zagristi malo jače, i uz blag metalni ukus krvi u ustima nastaviti polagano da manikiramo svoje prste.
Baš sam malopre pljucnuo jednu zanokticu koja se zalepila ravno na veb-kamericu, pa ću sada da upalim skajp da vidim oće me rođena majka prepoznati.
