Naizgled, ne razlikuje se od bilo koje druge obične babe. Kako se otvaraju vrata autobusa, tako ona uleće unutra, neretko sa cegerom ili velikom torbom u kojoj je sir ili neki drugi tek kupljeni asortiman proizvoda. Baca pogled levo i desno i za 0,05 nanosekundi uspeva da osomotri celu unutrašnjost autobusa i locira najmanje 5 slobodnih mesta na koja može da sedne. Matematički obrađuje razdaljinu do svakog i čvrstim korakom se upućuje ka najbližem, gde i seda.
E, sada je potrebno poništiti kartu, a da joj neko ne preuzme zauzeti položaj. Poništivač je udaljen samo dva i po metara. Da li ce uspeti to da uradi sa svojih 1.58m visine i rasponom ruku od jedva 1.30m? Znoji se. Sada sve od nje zavisi. Za ovo je vežbala.
Lagano ustaje. Smirena je i sigurna u sebe kao Rože Federer. Sada je ništa ne može uznemiriti. Levom rukom čvrsto hvata naslon svoje stolice. Oslanja se na levu nogu. Desnom nogom kreće ka poništivaču. Polako... Polako... Noge već počinju da bole. Još samo malo. Eto. Skoro savršena špaga. A sad grandiozni završetak. Desna ruka koja drži kartu prosto leti kroz vazduh kao Džordanova u "Svemirskom basketu" iii... CAP! Karta je poništena. Savršeno. Polako skuplja levu ruku, seda na svoje mesto i puna samopouzdanja uzdignute glave nastavlja svoje penzionersko putešestvije.
