Najaljkavija stvar na svetu. To vam je ono kad odete kod babe na nedeljni ručak i pitate svog bakutanera da joj pomognete dok postavlja sto, pa kada se dohvatite pribora za jelo, istog trenutka zažalite sto ste pitali. Na kašikama umesto blistavog sjaja, možete jasno da prepoznate ostatke Božićne sarme ili paprikaša koji ste jeli preprošle zime. Na noževima se na pojednim mestima mreška žućkasto-bela skrama (slična onom žutom koje vam se taloži na zube kada ih dugo ne perete), da vam dođe da odnesete na institut u Zemun na istraživanje. Viljuške više i nisu viljuške jer razmaka izmedju vila više i nema, zbog masnoće od faširane slanine koju moj deda svakodnevno konzumira za doručak. I odjednom, nisam više gladan.
