Specifična vrsta govora i izražavanja, mahom nerazumljiva ne-babljem svetu. Može se primetiti i proučavati uglavnom na mestima gde su babe većinska populacija - u apoteci, domu zdravlja, na pijaci ili u redu za bakaluk, na primer.
Dok je ostalima prilično teško da dešifruju o čemu, za Boga miloga, babe to čantraju, one se pak, međusobno savršeno razumeju bez obzira na njihovo poreklo, versku ili političku opredeljenost. Dakle, bablji jezik je jedan, sa sijaset dijalekata.
Pripadnici pojedinih profesija su se silom prilika specijalizovali i bez većih problema prevode rečenice sa babljeg na srpski jezik i odgovaraju na zahteve baba. Farmaceuti su ponekad pravi majstori u tome.
Apoteka. Milion penzionera za pultom. Ispijena zdravstvena radnica strpljivo čeka da zadihana baba od 3 tone i dva full puna cegera u rukama izloži svoj slučaj:
Baba (na babljem): "Sine, ded' mi daj one jorgovanske za pretisak, ću d't' crknem ki nazime na ciču! I meti mi isto onu mas' za pečenje na turu ki onomad što je bilo, 'naš? Al' da se ne uplatkam tol'ko ki onomad, 'naš?"
Farmacajka: (uz maksimalnu koncentraciju steže usne, škrguće zubima i čkilji u zajapurenu babu i nakon kraće pauze odgovara na srpskom)
"Svakako gospođo, jedno pakovanje "Lometazid"-a kako ste tražili i vodite računa - pola, najviše jedna tableta dnevno. Da, sećam se da ste dolazili prošle sedmice zbog osipa na zadnjici. Izvolite, "Pavlovićeva" mast svaki put nakon tuširanja. I nemojte preterivati sa količinom, stavite po malo na vrh prsta i dobro utrljajte."
Baba: (na srpskom, koliko-toliko) "'Aj uzdravlje, 'fala sine! Odo' ja na pijac."
