Korišćenjem mozga i lukavstva, pičkaste prirode i onog neljudskog u sebi, sve svaljivati na drugoga zarad svoje guzice. Prišiti drugome, jer eto, uspešniji je od tebe i tako ti se može.
To se tačnije zove zavist. Naime, zavist, kao jedna od najgorih grehova sve se češće da videti jer ljudi nemaju, a nemanje je uzrok ljubomore kojoj nikad kraja. 'Tvoj ćale ima zato što moj nema – krade, tvoj tata krade, tako moj tata kaže!'
Za vreme tita, kako kaže moja baba, svako je imao jer je svako radio. Ako je svako imao, gde je bila zavist? Gde je bila zavidnost? Izgleda da je nije bilo jer su pare najveći uzrok toga, a po njenom, para je bilo te nije bilo potrebe za tim. Čak sam joj jednom rekao da se protivim komunizmu i da je tito bio loš čovek, nadrkala se i odgovorila ''Da Tita nije bilo, ne bi ovu kuću sada imao, oca ti tvog!''.
Ne znam ni okle ja na ovoj temi al ajde, i pare, pare su zlo, Najveći protivnik hrišćanstva – nemam, hajde da kradem. Nemam – hajde da kažem da komšija krade struju, možda se i uspem uvući nekom pandurčiću ili električaru u dupe. No emoušns, kao u Americi. Nema emocija tamo nema ni ovde, ali tamo ima neke nade.
Ako seru da tamo nema društva i da je tamo loše, što se ovi što su otišli ne vraćaju onda, osim ako im nije istekla viza? Tamo ima slobode...
