Padanje na popravnom ispitu životne škole. Epilog tragedije čiji su uzroci u različitoj meri: lično neznanje, ali i saplitanja, podignuti zidovi, iskopane jame i zatvorena vrata od strane drugih, a povod lični ciljevi na građeni na labavim temeljima. Konačni saldo izračunat posle prihvatanja činjenice da nešto ne ide. A posle svega ne boli toliko potrošeno vreme, potrošen novac, pa i potrošena prijateljstva i poznanstva zarad nečega ili nekoga, koliko nepostojanje prihvatljive i razumne alternative.
- A što Joca više ne svira? Tolike godine se trudio da uspe i sad ništa. Znam da je skupljao ljude za bend, pokušavao da nađe tezge, svirao sve i svašta, samo mu je muzika bila u glavi, samo je o tome pričao.
- Ne svira više. Odustao. Pokušavao da svira jednima, drugima, gubio vreme dokazujući se nebitnim ljudima, a za bitne nije imao para da ih malo podmaže. Mada pošteno i nije neki muzičar. Trudio se, vežbao je mnogo, ali nije to bilo to... Falilo mu je "ono nešto" da bi ga ljudi primetili.
- Šteta. Bačen trud posle toliko godina. A delovao mi je uporniji od Cukića.
