Jedna od najpoznatijih narodnjačkih metafizičkih metafora, potekla pravo iz pakla, verovatno napisana Sataninim perom lično i prosleđena na pašnjake ovozemaljske planete, Šemsinim glasom prenesena međ' raju. Onom ko se slučajno zamisli i udubi u tekst pesme- doživeće blagi mini nervni slom.
"Čaša, sama po sebi, kad se razbije, ona je razbijena sva kako god da se okrene, čak i kada se razbije do pola... tj... Eto, vidite, već boli glava..."
"Bacio si čašu, razbila se sva, ne treba ti ona- ne trebam ni ja...".
I posle kažu otkud ono "Daj Šemsu d' izginemo!" !
