Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.
