Kad smo bili mali, voleli smo da slušamo bakine priče iz detinjstva, mladosti, razne dogodovštine i anegdote. Unučići se skupe, baka sedne kraj njih i tada avantura počinje. Deca pažljivo slušaju bakine reči, ne trepću i tako do kasno u noć dok ih umor ne savlada. Bakine priče su pune nostalgije, radosti, bezbrižnosti i protkane nitima tuge jer baki nedostaju ta bolja vremena. Pa tako možemo čuti mnogo o starim dečijim igrama, o vašarima, o igrankama i dugim šetnjama. Možemo naučiti mnogo o prijateljstvu, ljubavi i poštenju. Bakine priče su uvek nove i uvek je svaka bolja i uzbudljivija od predhodne. Ponekad nagovaramo baku da nam opet ispriča onu jednu, našu omiljenu pričicu. A baka, k'o baka, ispuni svaku želju unučićima. Smeh i radost prekidaju roditelji koji ulaze u sobu i govore nam da je vreme za spavanje. Baka nam poželi laku noć i obeća novu priču za sledeći put.
Na kraju, nadamo se i radujemo unapred našim pričama koje ćemo pričati našim unucima sa istom radošću i iskrama u očima kao što je to činila i naša baka.
