Balade leče dušu, slomljeno srce i sidu i to sve u jednom. Stvorene da rasplaču i kamen uz dubokoumne poruke tipa “život ide dalje ali jebem li ga šta ću bez tebe” i “toliko te volim da ti sve praštam, pa i to što si kurva”.
Naravno, sve je to upakovano, lepše od kumovog poklona na Vlaškoj svadbi, u celofane klišea, kiča i srcecepajućih jecaja slomljenog muškog ega.
U spotovima koji prate ova umetnička dela imamo prilike da se divimo živopisnim pejzažima i uplakanom licu pevača u krupnom planu uz neizostavan deo sa prelepom, jedva punoletnom, kurveštijom iz čijih očiju prosto kuljaju intilegencija i dobrota. Naravno, u tu mešavinu mora da se ubaci i poneko golo dupe ali tako da iz njega isijavaju kultura i umerenost.
Baladere ćete lako prepoznati po karakterističnom stilu oblačenja. Odelo je obavezno za stariju generaciju baladera a sako sa iscepkanim farmerkama za one malo mlađe. Savršeno ispeglana bela košulja je takođe često deo outfita ovog tipa pevača. Bradica od dva-tri dana je tu da upotpuni izgled romantičnog mačo muškarca koji nikada ne bi digao ruku na ženu, osim ako se ona, glupača, slučajno ne uhvati za njegov gel za kosu.
Na njihovim nastupima možete se diviti tome kako su specijalizovali bacanje pogleda u daljinu i mrdanje slobodne ruke, one bez mikrofona, u pokušaju da gestikulacijom dočaraju bol nežnog srca njihovoga.
Ne bi to bilo kompletno bez slike brda tinejdžerki u prvim redovima sa vlažnim okicama i gaćicama, koje vrište iz sveg glasa ne bi li pružile podršku svom čoveku iz snova. Jer on je jedini koji je uspeo da tugu mlađane duše pretoči u pesmu i podrži ih u tome da svoju prvu ljubav nađu u zastakljenim okicama narkića u parkiću posle dvanaest. Šta će kome normalna osoba za ljubav kada ti ona neće pomoći da bolje razumeš i ceniš dobro napisanu baladu.
Sergej Ćetković, Vlado Georgiev, Saša Kovačević...
