Letnji koktel. Šot adrenalina, šot kurčenja, i šot iskupljenja za pređašnje neuspehe. Prilika da pukneš kintu za nešto od čega bi je kaskader zaradio, i time nahraniš svoj ego. Opravdanje za to što su svi nešto uradili, ako ne bar pokušali, dok ti i dalje sedeći na istoj klupi, grabiš zidarku koja ti posle gomile čišćenja i ponovnih punjenja, po ko zna koji put prolazi kroz ruke.
"Ma, okače te k'o dunđera na kran, vežu te u neke čengele, gore glumiš kapetana Kuku na kraju Diznijeve animacije, letiš nepune dve sekunde, još ti se posle svega pršljenovi razvuku k'o posle čerečenja. Big dil." - Priča koju prosipaš po kraju, radi postizanja "š’o sam besan" efekta.
Dve sekunde koje traju deset, deset promena u ritmu disanja, gomila različitih tripova, većinom pozitivnih. Pošto verovatno nisi crnac, a sigurno nisi jastreb, ne možeš to nazvati padom crnog jastreba, ali možeš letom bele budale. Ipak, budale koja je letela ogromnom brzinom, spoznala blur efekat, i na pola nosa od vode se katapultirala gore, kao Tom Kruz u Top Ganu. Budala koja je postala svoj lični bog, bog koji će do kuće po podu vucarati svoja nabubrela muda, ista muda koja će splasnuti kada posle tuširanja sedne za radni sto, upali cigaru i startuje partiju Vorkrafta.
Top Gan trip nudi samo odskok pri završetku pada koji asocira na katapult, od Keli MekGilis nema ništa. Pozdraviće te samo deset dizel likova u havajskim šorcevima, uzvicima "Bravo braćala/Idemo matori", i još par klinaca koji bi u tom trenutku zalepili tvoju sličicu u Paninijev album. No, dobro, i to je nešto majku mu.
