Leteća živuljka iz reda barskih muvara (lat. drosofilia vulgariѕ klabingus). Nastanjuje barove, noćne klubove, a ponekad se može naći i u restoranima i hotelskim predvorjima. Lovi noću. Karakterišu je vitke obnažene noge, obiman grudni koš, kretanje lagano poput njenog morala i izuzetno razvijeno čulo mirisa. U stanju je da oseti deprimiranog preduzetnika, pripitog bankara ili usamljenog doktora na suprotnom kraju objekta.
Nalik muvi ce-ce, barska mušica takođe za cilj ima izazivanje spavanja. Ustremljuje se hitrim preletom do susedne stolice i započinje ritual koji se sastoji od lascivnih pokreta i sladunjavog zujanja. Žrtva je obično već omamljena alkoholnim derivatom, te mušici preostaje da je dokrajči u njenom stalnom ili privremenom staništu. Snažnim krilima u stanju da iscedi i najzadrtijeg bumbara.
Po svršetku se hrani novčanim apoenima, čija veličina varira od statusa "žrtve".
- Ćao! Deluješ mi tužno.
:Seda i lagano prekršta noge
Ako bi mi platio piće, možda te razveselim, hehe.
- Simonida, je s' to ti?
- Ovaj... Ja sam... Mile!? Otkud ti u velegradu? Ala si se skockao...
- Doš’o na sajam freza i priključnih mašina. Nego, koje radiš ovde noći, lebac ti poljubim, tako nadžidžena? Zna li ti tatko da si ovde?
- Ma pusti... Zarađuje se za leba... 'Aj u zdravlje, idem dalje...
- Čekaj bre, malo... Šta reče da piješ, hehe?
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
