Za razliku od nalepnice "beba u autu" koja učesnicima u saobraćaju stavlja na znanje da opreznije voze, beba u autobusu u kojem se vi vozite jeste znak od boga koji vam kaže "grešio si, pička ti materina, sad ćeš da ispaštaš i to debelo". Oznaka da ste najebali na više nivoa, da ćete biti arčeni trofaznim vibratorom u mali mozak tokom vožnje, i da budete ljubazni sa brkatom babom koja sedi kraj vas u busu jer ćete vrlo uskoro verovatno tražiti od nje pešest bensendina. Vozikanje u autobusu gde se nalazi beba deluje vrlo stimulativno, na više nivoa: sociološkom (razmišljate da li je vredno imati porodicu, kad će najmlađi član biti toliki antihrist), psihološkom (pitate se kako je moguće reći za tako kmezavo stvorenje da je slatko, i da li ste vi jedini nenormalan kretenčina koji malog seratora mrzi iz dna duše), religioznom (komunikacija sa bogom da vas uzme sebi i prekrati vam muke).
11.00 h: Žis autobus, polazna stanica Novi Sad, krajnja Gradiška, brakati preldžija šofer, standardna konfiguracija od desetak studenata, dve feMserke koje sede skupa i ne jebu živu silu, par debelih baba sa dvajest kesa i sendvičima od ribe. I na kraju, ponosan bračni bar sa četveromesečnim sinom.
11.03 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee". Putnici sede mirno, komentari tipa vidi kako je sladak, koliko ima meseci, je l' redovno sere kad se naruča.
11.42 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik. Kmeeeeeeee." Mater mu vadi sisurdu da nahrani bebu. Studenti šacuju sisu. Babe žderu neki čips. Fenserke i dalje ne jebu živu silu.
12.39 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik." :usr'o se. Ponosni roditelji skidaju pelenu. Studenti se čude kako je neko toliko mali može toliko da iskenja. U međuvremenu svi umiru, lagano od radijacije. Carinici se dvoume da li da vrate autobus sa granice, biohazadska opasnost je velika. Eskaliraće sukob, pa će se Tadić morati izvinjavati BiH zvaničnicima. Ipak puštaju bus. Fenserke i pored zvukova najnovije pesme Goge Sekulić "Biznismenu, arči mi rč za 'iljadu evra" koji dopire sa njihovih roze mobilnih telefona, u znak protesta napućuju usne i nalakiranim kanžama od 6.3 cm zapušavaju noseve. Babe jedu neki mladi luk.
14.00 h: Pauza na Lončarima. Vozač i kondukter leče živce uz par rakijica. Šmekaju Slađu, garu konobaricu od dobrih tridesetpet banki. Studenti gledaju u sise mlade mame. Iz autobusa izlazi zeleni dim što je bebac ispodrigiv'o i isprdio. Štene koje je slučajno prošlo kraj busa ostalo brez dlake.
14.20 h: Put se nastavlja... Neka im je Sveti Vasilije na pomoći. Gradiška je daleko....
