-Kao poslednje autohtono stanovništvo bačke ravnice koje se jedva mešalo sa pridošlicama iz okolnih mesta i meridijana, Begečani su jedni od retkih koji su do kraja uspeli da održe svoju kulturu i običaje u vreme ekspanzije globalizma, interkulturalizma i intermetropoloseloizma.
-Smatra se da reč ''Begeč'' vodi poreklo od staronordijske reči ''päg ech'' ili u prevodu ''sidro''- a označavala je osoben karakter stanovništva koje, po rečima staronordijskog putopisca Konstantina Jormugandrinsona koji je prvi hodio ovim prostorima, ''usidri svoje misli u jedan šanac, te ne pušta pa taman uragan produvao.''
-Druga zanimljiva odlika jeste demografija. Naime, Begečani sebe smatraju potomkom Odinovog proteranog posinka Mejhema koji je, bežeći od vojske češkog sevastokratora Kazimira Ževalijea XVII zajedno sa kolonom proteranog plemena Soraba (po rečima prof. dr. Jovana Deretića, upravo je ta kolona predstavljala pretke današnjeg srBskog življa), iz kolone Soraba pokupio sebi ubogu pralju Cikloidu i, uz dozvolu njenog oca Baltazara Vikernesa (potonjeg osnivača fabrike za proizvodnju krunjenog kuruza ''Burzum''), odvojio je od kolone koja se kretala prema Karpatima i zaputio se južno, prema obali Dunava. Tamo su postavili kolac temeljac za izbeglički kamp svih proteranih koji su bogovskog porekla. Prvi stanovnici koji su im se pridružili bili su vanbračni sinovi Vesne i Peruna, koje je ovaj bacio u Dunav nadajući se da će otići nizvodno u Bugarsku, međutim, oni, na opšte zaprepašćenje, otplivaše uzvodno i obreše se u izbegličkom kampu, gde su ih Ciklida i Mejhem dočekali raširenih laktova i ostalih ekstremiteta. Tako su rešili da zasnuju novu autohtonu zajednicu. U mentalitetu, načinu življenja i osobinama današnjih Begečana, lako se primeti čiji su zaista potomci:
-Teritorijalnost: Kao što su se nekadašnji bogovski preci laktovima i zubima otimali za neku sitnu divljač kao da im je poslednja u životu, tako se i današnji Begečani otimaju za mesta u samohodnim kočijama GSPa kao da je to njihova mala teritorija;
-Istrajnost po svaku cenu: lako je zaključiti na osnovu spisa koje nam je ostavio ranije pomenuti Konstantin Jormugandrinson da su Begečani toliko uporni da zadrže svoje mišljenje, pa taman i na njihovu štetu. Poznat je slučaj izvesnog A. Vlajkovića koji je smatrao da je sredina druma parking zona. I držao se tog mišljenja. Šleper sa 25 tona rizle je mislio drugačije;
- Kreativne ideje: kreativne ideje potekle iz ovog kraja nadmašile bi Teslu, Edisona, Milankovića i ostalu ekipu samo da je neko hteo da uloži u istraživanje, međutim, na putu kreativnog procesa našla se lokalna samouprava koja je smatrala da ideje treba da ostanu strogo omeđene u okviru njihove male zajednice i da ne treba da ih dele sa ostatkom sveta.Šteta. Svet je ostao uskraćen za neke od najbriljantnijih ideja čovečanstva:
1. Čekrk za podizanje vola na krov crkve, kako bi vo mogao da popase mahovinu koja se tu nahvatala;
2. Razvlačenje klupe- sportska aktivost za 2 čoveka- razvlače, klupu dok ne mogu obojica da stanu;
3. Ograda na raskrsnici- da ne biste slučajno izleteli vozilom na glavni put iz sporedne.
-Na osnovu svega navedenog, potpuno je realno očekivati da u Begeču nastane posebna državna tvorevina slična Sparti.
