Termin, koji se koristi da se opiše izgled ulice, čijem se rekonstruisanju pristupilo nedavno. Poslednjih godina, u letnjim mesecima, Beograd neodoljivo podseća na Bejrut s kraja sedamdesetih godina prošlog veka.
A:”Batice, čujem da ti “rade” ulicu. Dokle su stigli?”
B:”Trenutno je Bejrut. Ako nastave ovim tempom, neće završiti ni do Nove Godine.”
Najkraći mogući opis civilizovanog grada u kome u tom trenutku vlada anarhija i besni ulični rat. Nemoguće ga je zamisliti bez kamenica, prevrnutih kontejnera koji gore, Molotovljevih i drugih koktelčića. Nije geografski vezan za jednu tačku, može se sresti širom sveta... i kod nas se "javlja" s vremena na vreme.
- "Čekaj bre, brate... ovde, ono, kad se pobune crnci i Arapi po predgrađima... na šta bre liči to, reci mi, majke ti?"
- "Bejrut, sinak, Bejrut!"
Alkoholičarska igra za više ljudi. Naziv dobila po glavnom gradu Libana, jer je grad za vreme građanskog rata u toj zemlji bio potpuno uništen što se može reći i za svest i zdrav razum učesnika ove igre na kraju večeri. Izmišljena u SAD i dušu dala za žurke na kojima želite da nešto smuvate. Inače sa ponosom ističem da smo moji ortaci i ja 100% sigurno "uvezli" ovu igru u Srbiju i jako malo ljudi zna za nju. (možda malo po Beogradu jer ipak smo tamo studirali...)
Pravila su sledeća. Igraju dve ekipe po dvoje (najbolje mešoviti par). Potreban veliki sto (što veći to bolje), 12 plastičnih čaša od 2 dl , 4 ping-pong loptice i gomila piva (može i žestina ili vino, ali nije preporučljivo). Čaše se, po 6 komada, poređaju sa obe strane stola u raspored kao čunjevi za kuglanje i napune pivom do pola. Protivnička ekipa gađa lopticom u čaše preko stola (jedan igrač, pa drugi). Ako pogode direktno u čašu, protivnici moraju da popiju sadržaj te čaše. Ako pogode rikošetom od stola, piju se dve (pogođena i još jedna). Pobeđuje ekipa koja prva "očisti" sve protivničke čaše i pobeđeni moraju da popiju sve što je pobednicima ostalo. Pobednička ekipa ostaje u igri i igraju protiv sledeće. Već posle 4 partije, veseloooooo...
Glavni i najveći grad Libana, luka na samoj obali Mediterana i glavni univerzitetski i kulturni centar u regiji. Njegovo ime se u istoriji prvi put spominje 2 milenijuma p.n.e, a kao grad-država javlja se pod antičkim nazivom Be'erot, što se prevodi kao "česma". Tokom 1950-ih i 1960-ih grad se mogao pohvaliti i laskavom titulom "Pariza Orijenta", pre svega zbog svog bogatog noćnog života i raznovrsne kabaretsko-teatarske ponude tokom cele nedelje. Bratski je grad sa Sarajevom, što se, pak, prevodi kao "mesto na kome sultan ima snošaj(e) - harem".
Naravno, sve ovo ni najmanje moguće veze nema sa činjenicom da ti jebena soba izgleda k'o da je u njoj vođen višegodišnji građanski rat između garderobe i nameštaja, a koji je onda konačno razrešen padom jedne atomske bombe...na obostranu štetu, razume se.
Elem, šutni tog mrtvog goluba ispod kreveta, nećeš valjda da ti bakutaner rikne pre vremena.
- Paaaaa? Pričaj, bre, nemoj da ti izvlačim reči iz usta, hihihi...
- Ma, i nema šta da se izvuče, draga moja, odlazak kod njega na gajbu je bila čista ludost!
- Što? Nisi još spremna za seks na prvom dejtu ili...?
- Jok, bre, nego mu stan izgleda k'o Bejrut 80-ih, obe štikle sam polomila dok smo stigli do kreveta, a onda sam legla na nešto što je kvrcnulo, rek'o, sad odosmo u pizdu materinu oboje!
- Jao, pa baš mi krivo, draga...
- Meni nije. 'Ajd ja što sam imala trip da će svaki čas da me rokne zolja...al' kako ON živi tamo - e, to mi nikad neće biti jasno!................................................................................................
- AUJEBOTEBOG! Pa, kako ti živiš u ovom Bejrutu, brate?? Ne, ustvari...kako ti *dišeš ovde, jebeno??
- Njah, navikneš posle nekog vremena, brate, opušteno...E, pazi gde staješ, pobeg'o mi hrčak pre neki dan, cenim da 'oće da emigrira...
drugi naziv za beogradsko prigradsko naselje Kaluđericu, koje predstavlja urbanističku crnu rupu i Meku nelegalne gradnje
