Ustanem to veče, kao i obično negde oko šestice ili što bi Živana Š. Ilić rekla tačno u 18 i 30. Odma' upalim klimu jer je sobna temperatura bila nesnosnih 29 celzijusa. Otvorim friz, uzmem teglu krastavaca, pojedem tri koja su bila na dnu. Ti bi trebali biti najbolji. Okrenem se prema TV prijemniku kad Biljanče Vraneš već govori koliko će sutra biti pakleno. Brzo popijem malo onog sirćeta i bacim se do klonje radi obavljanja broja dvojke. Sijalica je crkla još dok je Đole osvajao Australiju. Ali nebitno, ulična rasveta baca dovoljno svetla kroz 60x50 prozorče. Na nevericu istutnjim se za tri minuta i vraćam se u kuhinju da bacim nešto preko leđa. Ne mo'š više izlaziti na ulicu polugo. Iz hodnika se začu neko njištanje, reko puštaju opet "Za šaku dolara" na Javnom servisu. Zapazim otvoren friz i kako iz njega izleće crni, metar i četr'es visoki, pastuv jednoroga. Zaleće se u mom pravcu, taman krenuh da bežim kad me s leđa nešto zaseče, pogledah stomak kad tamo viri 10 centi dugačak crni rog. Dvojica rogonja se izgleda borili za pravo na malo penetracije njihove kobile. Tad se trgoh na šolji, osetih nesnosni smrad i olakšanje. Ustanem i pogledam u pravcu majčice zemlje, dva ista onakva roga zalepljeni za unutrašnjost šolje. Pogledam na mob kad ono nije više osam uveče već jedan poslepodne i nije vikend već utorak. Sad da li su u klimi rasle neke specijalne gljive ili je baba zimnicu pravila sa metanolom umesto sirćetom ne znam. Znam samo da stomačnih problema više nemam.
