Beli bosiljak (staračac, beli čistač) iako korovska biljka od davnina je imao široku primenu. Koristio se kao lek i kao začin, ali i kod pčelara je bio omiljen jer su ispaše pčela na poljima gde je rastao beli bosiljak uvek bile bogate. Raste u ravničarskim predelima, kod nas ga najviše ima u Vojvodini, ali ga je sve manje zbog primene savremenih tehnologija u gajenju žitarica.
U našem narodu predstavlja jedan od simbola blagostanja, zdravlja, bogatstva, sreće...
Postoje dve uzrečice: zbog belog bosiljka i od belog bosiljka koje se upotrebljavaju kad neko radi mukotrpan posao, ili nešto radi silom prilika, ili kad silom prilika promeni mesto boravka ili posao. Pa kad ga neko pita zbog čega to radi ili zašto je morao da dođe tu gde je, taj odgovara: "Pa sigurno ne radim zbog belog bosiljka." ili "Pa nisam pobegao od belog bosiljka."
Mačva, ušće Drine u Savu, put ka Parašnici, negde pred Prvi srpski ustanak, četa hajduk Stanka, zasela da malo odmori. Stanko Aleksić, Jovica Ninković, Jovan Latković i Ilija Zavrzan razgovaraju.
Stanko: "Ja vas nikad ne pitah zbog čega se vi odmetnuste u hajduke."
Jovan: "A niko se odmeće od belog bosiljka. Evo ti Jovice, neka ti ispriča. Ja ne mogu."
Jovica saže glavu i reče: "Ne mogu ni ja..."
Zavrzan: "Evo šta je. Jovan i Jovica su bili iz komšijskih kuća i Jovan se zagleda u Jovičinu sestru Spaseniju i htede je oženiti. Međutim, u kod njih u Klenju je bio neki subaša Ibro koji se zagledao u nju. Jednog dana je naredio njegovim pandurima da mu je dovedu. Dalje znaš šta je bilo... Da ti ne pričam..."
Stanko: "Šta je posle bilo s Turčinom?"
Zavrzan: "Ma pobegao u grad."
Stanko: " A ona?"
Zavrzan: "Ma ćuti... Obesila se... Vidiš da se niko ne odmeće od bela bosiljka."
Stanko: "A kakva muka je tebe naterala u goru?"
Zavrzan: "Mene je mrzelo da sedim kod kuće kao neka baba pa odlučih da se odmetnem u hajduke. Bilo mi je dosadno da gledam kako Turci ubijaju i otimaju, pa rekoh da se odmentem da Turci malo gledaju kako to Srbin radi... Hehehe..."
Jovan zagrli Zavrzana, nasmeja se i reče: "Joj, razgovore moj!"
